Postovani,
Obracam Vam se jer se nalazim u problemu.Rec je o dugogodisnjem studiranju koje nikako ne mogu privesti kraju iako se trudim mozda i previse.Imam 27 godina i gledam kako mi zivot prolazi…svaki dan mi isti,odem na ispit i odustanem jer smatram da ne znam dovoljno.Celog zivota sam se drzala po strani,nisam imala previse momaka i izlazaka u svom zivotu.Zbog finansijske situacije sam se lisisla za vreme studiranja svega od izlazaka do ekskurzija ,fakultet mi je postao teret koji nikako da skinem s dnevnog reda.U vezi sam na daljinu,a moj decko je za skoro godinu dana dosao samo jednom zbog tih istih finansija.Htela sam da se pokrenem s mrtve tacke pre messec dana ..predlozivsi mu brak,na sta je on odgovorio da ne treba uci nespreman u to,bez para i posla i neresenog stambenog pitanja.Shvatam da me fakultet ogranicio u svemu pa sam htela vodjenje bitaka na vise frontova umesto jednog bez uspeha koji traje ceo moj zivot.Ne znam kako da pomognem sebi,kako a pronadjem sebe jer konacno mogu priznati sebi da nisam srecna,mozda zato sto ne umem ili nemam dovoljno razloga za osmeh.Moguce je da sam kako moj decko kaze princeza koja gleda svet iza staklenog zvona,jer su me roditelji i previse stitili,sto jos uvek rade,tek sad shvatam da se trudim da im ja ugodim,a to sto nisam srecna stavljala po strani predugo izgleda. Hvala