asked 9 years ago
Postovani,
zivim sa sestrom i majkom samo od 7. godine. Roditelji nisu zvanicno razvedeni, ali ne zive zajedno, bilo je dosta svadja i neprijatnih scena, zato su se i razisli. Sa ocem imam hladan, sluzbeni odnos. On je neko ko je oduvek zeleo da uliva strahopostovanje. Majka je nezainteresovana za mene kao licnost,ponekad pita dal sam jela i nista je ne zanima. Starija sestra se ponasa uzasno i kao komadant, a nas dve (majka i ja) treba da je dvorimo i slusamo. I nje se plasim, zato sto mi stalno preti, ako ne cinim onako ona zeli. Nesrecna sam i propustila sam mnoge vazne stvari u zivotu, zbog nje, ukljucujuci i napustanje fakulteta. Imam dugu vezu sa momkom koji me takodje ne postoje, samo prica da me voli, a njegovo ponasanje to ne govori. Sada moram da se zaposlim i jedino sto mastam da se odselim na neko drugo mesto i pocnem da zivim zivot onako kako ja mislim da treba. Oduvek sam pokusavala da balansiram i zelela da mi porodica bude na okupu, ali jednostavno to nisu ljudi za ikakvu saradnju. Patim ovako. Stvarno zelim da se preselim. U ranim dvadesetim godinama sam i treba da pocnem da radim, mozda jednog dana skupim i novac za fakultet. Molim Vas recite mi iskreno, da li biste i vi potrazili srecu na nekom drugom mestu i iselili se da zivite ovako kao ja? Srdacan pozdrav!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Na vama je odluka kojim biste pravcem krenuli u vašem životu.
Možda biste ipak trebali da uzmete vreme za sebe u kojem biste razmislili o posledicama i jednog i drugog pravca, kao i to koliko je svaki od njih realan za izvodjenje, a koliko je samo produkt frustracija i mašte, želje za idealnim životom.
Razmislite o tome da li iko ima idealnu porodicu? Kao i vi, godinama sam tražio načine da objedinim svoju porodicu, da ih naučim kako da žive kao sa Coca-Cola reklama, ali vremenom sam naučio da je to više nego uzaludno. Mi ne možemo promeniti druge, ali ne možemo ni pobeći od onoga što jesmo i onoga što nam pripada. To je vaša porodica, vaš sistem i vi, kao i svi oni, imaju svoje mesto tu i svoj smisao. Bolji niste dobili, ali niste dobili ni gori. Stoga razmislite, da pre odlaska pokušate da ih prihvatite. Možda će vam za to trebati godinu dana, možda i više, a možda i samo par meseci.
Pogledajte u sebe i pokušajte da pronadjete u sebi mesto na kojem biste ih prihvatili, oprostili im što nisu savršeni i integrisali ih u svoju dušu, kao vašu jedinu porodicu, sa svim njihovim manama i vrlinama. Ako oni to isto ne mogu da učine za vas, to je u redu, jer ćete znati da ste vi učinili sve što je u vašoj moći. Možda je tek onda vreme da odete, sa drugim mislima, sa drugom snagom i drugom idejom. Idejom da se osamostalite, da nastavite dalje, da započente svoj život, sa znanjem da se uvek možete vratiti tamo gde pripadate, a ne da buntovno bežite.
Srdačno,
Ognjen Vukotić