Poštovana/i,

Razmislite o tome da imate dar, dar da unesete puno toplih, važnih emocija u sasvim obične događaje, dar da budete dirnuti sitnicama, dar da vaš život bude ispunjen koloritom snažnih emocija. Razmislite da objasnite svojim prijateljima kakva ste osoba i da dobijete od njih dozvolu da plačete od radosti i tople tuge kada god za tim imate potrebu, učinivši da se i oni osećaju dirnutim. Objasnite im da se Vi tada u stvari osećate veoma dobro i onda vlaženje očiju zamenite suzama i zagrljajima. Kamo sreće kada bi i drugi mogli da u svoj život unesu više emocija.

Razmislite, da li vama nedostaje iskrene i tople pohvale i da li je možete tražiti? Kako je to u vezi sa vašim životom? U vezi sa čim kod vas ili vaših roditelja ili njihovih roditelja je toliko emocija u vama? Kako biste se Vi osećali da dobijate pohvale koje u nečijem srcu izazivaju toliko emocija?

S poštovanjem,
Nikola

Ali ja ne zelim da budem takva osoba. Vise bih voleo da mogu to da kontrolisem.
Ovo je izuzetno neprijatno u poslovnom okruzenju.
Podredjene treba povremeno pohvaliti. Kada to iskreno radim eto problema.
Npr. “Ti si dobar i vredan radnik i drago mi je sto te imamo” i eto suznih ociju. To je nedopustivo…
Da li je to resiv ili ne resiv problem?
Ako je resiv sta treba da radim?

Poštovana,

Da, moguće je da su vaša osećanja preplavljujuća i u kontekstima gde nisu pozvana u tolikoj meri. Molim vas da razumete da to ima svoje razloge i da su ti razlozi značajni za vaš rast i razvoj. Ako se toliko intenzivna osećanja, ili bar njihove spoljašnje manifestacije javljaju tamo gde im nije mesto, onda bi moglo biti važno da ih pratite dok vas ne odvedu tamo odakle dolaze, tamo gde jeste njihovo mesto.

Vidite, prirodno je da naš ego ne razume dušu i želi sve da stavi pod svoju kontrolu, u skladu sa svojim procenama koje su zasnovane na strahu i bolu koji mogu biti toliko potisnuti da i naš svesni deo o njima nema pojma. Nađite prostor u kome ćete se posvetiti sebi bez spoljnih, ego-ciljeva, povezati sa svojim strahom i svojim bolom, nađite načina da razumevate smisao svojih suza, nađite način da se sretnete sa svojim strahovma da, recimo, niste adekvatni i prihvatljivi sa svojim osećanjima, da recimo nikada niste sami dobili dovoljno pohvale od značajnih drugih osoba a toliko ste se mnogo trudili u životu, beskrajno mnogo. Nađite prostor za svoju dušu, njena stanja i njene razloge i vaš problem će se verovatno povući, ili vam to više neće biti tako važno.

Pokušajte da shvatite da uspeh u karijeri i ostali ego-ciljevi nisu od neke naročite važnosti za procese duše, štaviše, okrutni poslovni svet uglavnom nas udaljava od nje i onoga što je za nju važno. Uspah je često, između ostalog, način da bežimo od sebe i onoga što se duboko u nama dešava. U tom bežanju ljudi prožive čitave svoje živote i na kraju se osećaju veoma prazno.

Srećom, duša je jača od ega i ona nađe svoje načine da progovori. Ako joj oduzmete ovaj način, a pri tome ne nađete prostora da čujete njen glas, ona će naći drugih načina. Pokušajte da joj ne komandujete nego da je pratite tamo gde želi da vas odvede.

Kada je duša u pitanju nema recepta. Igra samo hrabrost, skromnost, iskrenost i poštovanje. Recepti su za ego, a on je samo mali deo našeg velikog i mudrog bića.

S poštovanjem,
Nikola