nedavno sam izasla iz bolnice Institut za mentalno zdravlje gde mi je, posle raznih dijagnoza, uradjeno detaljno psiholosko testiranje i data dijagnoza Sizoidnog poremecaja licnosti. Ja se pronalazim u vecini simptoma ali ne znam kako sebi da pomognem i kako da zivim sa ovom dijagnozom.
Imate li vi neki savet?
Unapred hvala.
Poštovana,
Dijagnoza je za psihijatre a svaki čovek je priča za sebe. Mi međutim od vaše priče nismo saznali ništa. Na primer ne znam koliko ste stari, kakve su vaše porodične prilike, kako ste i koliko funkcionalni, kako Vi vidite svoje teškoće, koje su to sfere u kojima želite da pomognete sebi i zašto, koji su vaši talenti, veštine, želje, ambicije…
Bez ovih informacija moj odgovor bi mogao da bude samo vrlo uopšten a to ne bi imalo nekog narocitog smisla.
Verovatno je dobro da uzimate lekove ako su vam prepisani. Takođe ovim pitanjima možete se baviti i kroz psihoterapiju ako ste u mogućnosti da je priuštite. Na Insitutu, koliko mi je poznato takođe se praktikuju nekakvi psihoterapijski programi pa razmislite da li bi ste ih koristili.
S poštovanjem,
Nikola
Ja sam rano uzimao opijate sa 14 godina i to do 27,neko vrijeme san bija ok, ali nikad više od par miseci nisam izdtazao,.. Bija sam u komuni 3 godine i jako strogi režim, i kad sam izašao pocea sam opet piti i konsumirat tu i tamo opijate!! Sad imam 39god, nzn tužno, jer pricam 5stranih jezika, odrasta u austriji i pitur sam, ali kralježnica mi nije dobra i eto.. Nzn koji posa da nadjem.. U zadru nemam pravi prijatelja i teško je, nzn sta da radim, zivotna priča mi je kao neki film jer sam bija moze se reci zgodan, ali droga i alkohol me uništilo!! Sad zivim u zadru i monotonija teška,!!