Poštovani,
Imam 21 god.a moj decko 20. Sa njim sam u vezi već 4,5 mjeseca. Na samom početku smo se divno slagali, sve je bilo u najboljem redu. I ako sam mu naglašavala da ne radi neke stvari koje me nerviraju, tipa stalnog dopisivanja. Zašto se nisam javila odma kad me je zvao i svaki put bi mu presla preko toga. Ali poslije drugog mjeseca veze počeo je da mi pravi jos vece probleme, ljubomoran je bez ikakvog povoda, moram sa njim da se dop kad se nadjem sa drugaricama, odem na faks, izadjem iz kuce. I sve u vezi njega me nervira. On pokusava na sve moguce nacine da promjeni to, stalno o tome razgovaramo. Ali ne vrijedi, jer meni to vise nije to. Ne mogu ga zamisliti u svom zivotu pored sebe. Mislim da ga vise stvarno ne volim, a ni ne privlaci me. Sa njegove strane osjetim ljubav ali to me gusi. Stalno me zove na telefon kad odem uciti, da mi javi sta ce trenutno javiti i kuda planira ici. Znam da je on dobar dusom, ali ja i kad sam pokusala raskinuti on je ispred mene plakao. Meni je bilo zao da ga gledam kako mu lomim srce i na moju stetu smo se pomirili. U zadnje vrijeme dosta razmisljam o svom bivsem decku i mucim se jer sam raskinula sa bivsim deckom jer sam zeljela slobodu i nezavisnost, a samo mjesec dana poslije toga usla sam u vezu sa ovim deckon. Ne znam vise sta da radim na koji nacin da razgovaram sa njim, jer sam mu svakako pokusavala objasniti ali nista ne dopire do njega. Bojim se i kad raskinemo da cu biti sama, on mi je postao navika. Jedini sa kojim se svakodnevno cujem, prijatelje sam zapostavila jer ne mogu vise da mu govorim svaku sitnicu koju pricam sa njima jer on to zeli znati. Osjetim ogromnu manipulaciju sa njegove strane, nikad ga ni za sitnicu nisam slagala. Nadam se da cete iz ovoga razumjeti koliko toliko, unaprijed se zahvaljujem.
S postovanjem
Poštovana,
Prostor za tugovanje, ostavljanje i bavljenje sobom, pa makar u težini mračnih dubina samoće, jeste prostor koji naša duša veoma ceni. Stoga rado savetujem ljude koji napuste, izgube, odu, ostave ili bivaju ostavljeni, da budu sa tim.
Bivanje sa bolom, pogotovo u ljubavi, može nam nahraniti dužu, a zauzvrat doneti nove prostore i dubine u kojima ćemo pronaći nove načine bivanja. Da bismo nastavili dalje moramo imati prostor za dugovanjem i bivanjem u samoći.
Naravno to je period kada se polako vraćamo prijateljima, podeljeni od naše drage osobe, te tako postepeno mi možemo pronaći podršku kako u spoljašnjosti, tako vremenom i u sebi, da smo snažni dovoljno da našu dušu, ponovo stavimo na raspolaganje nekoj duši sa kojom ćemo se možda sresti.
Razmislite o tome što ste rekli, da ste jako brzo ušli u novu vezu posle raskida i razmislite o tome koliki vi udeo imate u njegovoj povećanoj ljubomori. Ne dajte da vas zavara, ali ljudska bića osećaju i najdublju nesvesnu energiju, sumnju, nesigurnost, te tako razmislite o tome da je možda deo njegove ljubomore odgovor na vašu želju za bivšom ljubavi.
Naravno, veliki deo toga je i njegov, a to vas ne obavezuje da morate to i da trpite i budete sa tim. Svakako, vaš je izbor da li ćete odlučiti da izadjete iz te veze ili u njoj pokušati da radite na sebi. Njegovu promenu prepustite njemu, pokušajte da se okrenete sebi i svojim procesima. Pogledajte šta je ono što želite? Takodje, zapitajte se kako vas samoća plaši? Šta se dešava u samoći? Šta vam ona može doneti?
Srdačno,
Ognjen Vukotić