asked 8 years ago Poštovani gospodine Nikola.
Jedino ovde mogu da se nekako ispraznim i da reknem ono što me muči. Imam 20 godina i živim sa maćehom koja je samo četiri godine starija od mene, odnosno od mog oca je mlađa 19 godina, a otac vozi kamion tako da je vrlo retko kod kuće. Šta više, kuća je njena. Ovo što Vama ovde pišem nesmem ni ocu da kažem jer me sramota, a i da mu kažem on verovatno nebi smeo ništa da uradi jer bi i ja i on ostali bez krova nad glavom. Zato čutim i trpim.
Ta moja mlada maćeha se iživljava samnom. Navešću samo jedan, skorašnji primer. Propao sam razred, odnosno moram ponavljati četvrti razred srednje škole. Neznam samo kako sam skupio hrabrosti da dođem kući i da joj to saopštim jer znam kakva je. Bio sam sav zbunjen, preplašem, zacrveneo sam, mucao i tresao se od straha pred njom. Jednostavno je se bojim, bez obzira što smo skoro ista generacija i što je fizički veoma privlačna. Prvo mi je dobro izvukla uši i opalila nekoliko pljusaka i izgalamila se na mene. Jenostavno nisam od straha znao šta mi se događa, kao da sam izvan sebe. Sećam se samo trenutka dok tražim da uberem vrbovu šibu koju sam joj doneo, a ona me je sa njom tukla po dlanovima. Kasnije sam morao da skinem gaćice i da legnem četvoronoške a ona me je šibala po goloj stražnjici sigurno tridesetak puta, tako da tog dana nisam mogao uopšte da sedim na stolici. Zatim sam morao posle šibanja da budem u čošku sat vremena. Sada kad učim u sobi, ona me uvek ispituje, a ako nešto neznam kažnjava me da moram naprimer sedeti gole stražnjice na sitnim kamenčićima ili ponovo šibom, po naravno, goloj guzi, a vrlo često mi izvlači i uši. Jednostavno nemam hrabrosti da joj se suprotstavim imam osećaj da je moja volja ništavna prema njenoj. Stidim se samog sebe i svoje muškosti, a strahovito se bojim da to neko ne sazna. Imam osećaj niže vrednosti, a siguran sam da ona uživa da me ponižava, zato jer mi nekad naređuje da joj perem noge u lavoru, da joj vežem pertle na patikama i sl. Imam puno toga da pišem, ali ne želim da Vas zamaram. Ovo je prvi puta da otvorim dušu i da nekom kažem šta mi se dešava. Osećam se jadno i ništavno. Molim Vas, dajte mi savet šta da radim.
Poštovanje S*
*Admin je uklonio ime radi zaštite privatnosti.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Zravo!
Da li si nekad video fotografiju konja ili slona koji je vezan za jednu običnu, laganu, plastičnu stolicu? Slčne fotografije video sam više puta na FB. Razmisli o njima, mislim da je ta scena savim dovoljan odgovor na tvoje pitanje.
Nema tu neke mudrosti. Ili ćeš trpeti ili ćeš se suočiti sa svojim strahovima i suprotstaviti. Budi svestan da su strah i stid sile koje te te drže u ovakvoj poziciji. Ili možda ima još nekih razloga zbog kojih dozvoljavaš da se s tobom ovako postupa a o kojima nisi želeo ovde da govoriš.
Drugi deo priče tiče se toga kako si sebi dozvolio da ponavaljš četvrtu godinu. Volja koja ti je nedostajala da završiš školu možda je u vezi sa slabosti volje koja te je dovela u ovakvu poziciju gde je tvoja maćeha uzela svu moć. Da bi ona uzla svu moć nad tvojim životom ti si svu svoju moć prvo morao otpustiti.
Naravno postoje mnogi dubinski psihološki slojevi koji bi objasniji situaciju i dinamiku u kojoj se vi kao porodica i ti kao deo te porodice nalazite. Ovde međutim ne možemo to istraživati ali bi ti to moago činiti kroz psihoterapiju, jer to su veomma važne teme za tvoj rast i razvoj.
Želim ti puno sreće!
Nikola
PS. Pokušaj da negde, sigurno više od desetak strana unazad iskopaš post koji se zove “Batine”. Na Blogu postoje dva takva posta. Tamo možeš naći mnogo ispovesti sličnih tvojoj i mnogo raznih odgovora i sugestija. Ijako se uglavnom radi o mlađim osobama od tebe, ako ništa drugo shvatićeš da nisi usamljen. Dečko koji je pokrenuo temu ostavio je čak i svoj melj za sve one koji žele da se sa njim dopisuju.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Doktore puno Vam hvala na odgovoru. Samo moram da Vam kažem da ona nije kao stolica a ja kao konj jer sam ja malog rasta ( 167cm), a ona je viša od mene sigurno 15- 16cm. Međutim, Vaš odgovor mi je dao puno hrabrosti. Moram Vam ispričati. Juče nisam ništa zgrešio pa nisam dobio redovne batine od nje, a i znao sam gradivo kad me je ispitivala.A i dobro sam očistio tepihe,oprao veš, pomeo po kući, izglancao njene cipele tako da nije imala razloga da me istuče.Samo, ona mene redovno šiba po goloj stražnjici pre spavanja 10 puta, a posle toga do 10 ( tada moram na spavanje) ja sat vremena moram biti u čošku i nesmem da se okrećem. To ona radi uvek, da bi sutra bio dobar. Dok sam bio u čošku ona je gledala TV. Ja sam čekao da ona ustane i da mi bude okrenuta leđima. Kad se ustala nakon možžda pola sata, ja sam je smrknuto pogledao u leđa. Osećao sam veliki strah a srce mi je jako i brzo lupalo, ali siguran sam da sam bio smrknut nekoliko sekundi, jer se sećam da je bila bosa, a ona skoro uvek u crnim japankama hoda po kući. Kasnije, kad mi je dopustila da se okrenem i pre nego što sam joj prao noge pre svoga spavanja, video sam da nema japanke i da je bosa tako da sam bio potpuno siguran da sam je smrknuto gledao. Ponosan sam na ovu svoju hrabrost i siguran sam da ću ako ovako nastavim smeti da joj se nekad možda i verbalno suprotsavim. Jer, meni će u martu mesecu iduće godine da bude puna 21 godina, a ona je pre možda mesec dana napunila 24, u avgustu. To mi ddaje dodatnu hrabrost jer nije puno starija od mene. Sad je negde otišla sa autom pa sam našao vremena da Vam odgovorim. Hvala Vam još jednom, a ja ću ovo što sam uradio, pokušati da uradim i večeras dok budem u čošku. Pa ću da dobijem još više samopouzdanja.
Ja žželim i Vama puno sreće i puno hvala.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Zdravo, ja kao običan laik ću pokušati da ti pomognem, posavetujem, ili ako ne uspem ništa od navedenog, barem da znaš da imaš još nečiju pažnju. Izuzetno me je dirnula ova tvoja ispovest. Lično sam veoma emotivno biće, ali ne dam na sebe (ta emotivnost je možda i uzrok), čak ponekad imam i prenaglene odbrambene mehanizme, dakle sušta suprotnost od tebe. Kao mali sam bio izuzetno povučeno dete i nisam smeo ničemu da se suprotsavim, što je kod ostale dece naravno izazivalo potrebu da se istresaju i pokazuju nadmoć. Kroz odrastanje ja sam patio od toga, imao neke komplekse niže vrednosti, želju za dokazivanjem, ali izlaskom iz puberteta sam sve to uskladio, i smatram da sa godinama postajem sve više samosvesniji, racionalniji i bolje sagledavam stvari. Iako nisam mnogo stariji od tebe, smatram da sam na pravom putu da se izgradim kao ličnost, umem da komuniciram sa ljudima, imam stav, prema drugima gledam da budem dobar, i kao što sam naveo, nekada impulsivno reagujem, ali polako i to uspevam da uskladim. Osećam da me ljudi poštuju, ali i pružam poštovanje. Kao što je Nikola naveo, strah je osnovna prepreka kod tvog problema. Donekle mogu da razumem zašto dopuštaš da budeš žrtva nečijeg neverovatnog bezobrazluka, znaš da možda možeš ostati bez krova nad glavom, a i poštovanje prema ocu. Međutim, te stvari su zanemarljive naspram onoga što ti trpiš. Ako te je strah da joj se suprotstaviš, ne treba da te bude strah da odeš u policiju kod nekog nadležnog lica i da prijaviš to, budi siguran da od trenutka kada bi im prijavio nasilje koje trpiš, od tog trenutka će nasilje nad tobom naglo umanjivati. Navedi im i svoje strahove i posledice koje eventualni otpor može izazvati. Dakle, odluči se da odeš tamo, tresi se od straha, preživljavaj pakao do puta ka tom nadležnom licu, i videćeš da ćeš samo posle tog razgovora oseti nenormalno samopouzdanje, a kamoli kada stvari počnu da se rešavaju. IMAŠ 20 GODINA, NISI VIŠE MALI, A I VIDIM DA SI DOBAR I VREDAN DEČKO, NE ZASLUŽUJEŠ DA SE IKO, ALI IKO NA OVOM SVETU TAKO OPHODI PREMA TEBI.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Hvala Vam puno prijatelju, pažnja mi mnogo znači i mnogo me manje muči kad se ovako ispovedim. Sramota me je da idem u policiju jer će svi saznati za ovo, mada mislim da mnogi sumnjaju jer znaju da je ona zla osoba, a ja sam previše povučen i plašljiv. Mnogi će se smejati, mogu da kažu zašto se nisam branio jer ona je žensko moja generacija, ali ja nesmem nekako ni da je pogledam. Danas nisam dobio batine negde je bila išla sa autom, sad je opet nema i zato ovo pišem. Voleo bi da ne dođe celu noć, a ja moram na spavanje u deset naveče, a ona ako ne dođe onda me neće šibati po stražnjici jer ona to uvek radi u devet čak i ako nisam ništa zgrešio. Niko nezna kakav je to osećaj bola, ali još više poniženja. Nadam se samo da ću nekada skupiti hrabrosti i rečima joj se suprotsaviti i da će se ona tada promeniti.
Pozz
Mene je ujna odrala kožnim kaisem po guzi