Postovani,
Imam prijateljicu koju znam jos iz škole,mada se nismo vidjale neko vreme.Pre par godina smo u kontaktu ponovo.Bila je usamljena i bez posla i ja sam je uvela u svoje drustvo i jednu sredinu gde ima dosta ljudi sa kojima se druzimo.Odrasle smo obe po 55 godina.Ona je usvojena, nije se udavala.Problem je u njenoj da tako nazovem, agresivnoj druzeljubivosti.Kad smo u drustvu mora da bude glavna, panicno ide od grupe do grupe, ljubi se sa svima, zapitkuje ih, gnjavi dugim i dosadnim pricama.Utrkuje se da im nesto donese, pice, stolicu.Primecujem da su to u glavnom osobe koje su boljeg materijaljog statusa, odmah razmenjuje telefone, prosto opseda ljude.Komentarise cesto moj izgled, koji je vrlo priatojan za moje godine,bavila sam se sportom, vitka sam i doterana.Ona je niska ,punacka, muskobanjasta.Kao da joj sve na meni smeta.Okolo deli komplimente, udvara se ljudima koje odabere kao metu interesovanja.Stalno se zali da nema para a pri tom svuda ide i uvek joj neko plati.Nadam se da ste shvatili ono sto zelim da vam kažem. Ja sam je uvela tu, ne mogu da sprecim da je ne vidjam, al ne zelim da ostali primete koliko mi njeno ponasanje smeta.Znam da me povezuju sa njom i da mnoge stvari čine zbog toga sto je moja drugarica al ne znam kako da to sprecim.Pokusala sam da popricam sa njom al to tesko ide.Pravdam tu nametljivost njenim teskim detinjstvom i time da je uvek morala da se bori za neko svoje mesto.Kako da resim ovo?To je jedna sredina koja mi je jako važna i ne zelim da je napustim ni te drage ljude mada vec zalim sto sam je dovela.Uznemirava me njeno ponasanje jel vidim da se mnogi sklanjaju kad je vide.Hvala unapred na odgovoru..
Pozdrav