Pozdrav,

deca u tom uzrastu a i ranijem placu stvarno zbog svega i svacega i kada kazete da je iz nekog nebitnog razloga, nama to jeste trivijalno ali u pitanju je zapravo kada pogledamo malo sire niska tolerancija na frustraciju. Dakle ono sto je u tim situacijama kljucno je da dete svojim ponasanjem hoce nesto da nam kaze i da ce nasu paznju privuci kako god. I negaivna paznja je bolja od nikakve u tom momentu. S obzirom da je srednje dete u pitanju onda to trece mora biti ako lepo racunam barem godinu ipo mladje. To takodje znaci da dete o kome pricate nije bas dobilo sve za sebe do te trece godine jer je oduvek delilo sve pa i paznju. To naravno nije nista ni nenormalno ni zabrinjavajuce, prosto je tako ali ona je usput naucila da trazi sta god da joj treba kroz plac. E pitanje je sta Vi radite u tim situacijama? Ono sto bi trebalo da uradite je da stavite do znanja da to sto trazi kroz plac, ljutnju, bes, na taj nacin SIGURNO NECE dobiti. Za takvo trazenje moze da dobije izolaciju u recimo sobu dok se ne smiri ili tome slicno ali to sto zeli sigurno tako nece dobiti. Objasnite da trazi pomoc ili sta vec mirno i bez plakanja i onda cete pomoci. To je naravno proces i odlazice dosta puta u sobu dok ne nauci ali ako budete dosledni naucice. Na takvo ponasanje je nekad najbolj i ne reagovati tako da poruka bude-kada se tako ponasas ja necu da ucestvujem. Okrenete se i odete u drugu prostoriju. Dakle negativno ponasanje ne hranite paznjom. I to Vam je sva nauka. Kada je tako kenjkava pridjite neki put i pitajte je-sta ti treba?(smireno i polako) i ponudite ako ne zna odgovor da je zagrlite. Pravite procenu prema situaciji dakle od zagrljaja uz pitanje do potpung ignorisanja. Nije ni ona uvek isto kenjkava. I naravno preporuka je da krene u vrtic. Pozdrav
Brankica