Dobar dan,
Imam 3 “prijatelja” koji medjusobno nisu u vezi, a koji se na isti nacin ponasaju prema meni u pojedinim situacijama pa se pitam da li je njihovo ponasanje ili moja reakcija na to “normalna”. MNOGO PUTA se desilo da kad ja predlozim da se ide na neko mesto ili samo proseta ili nesto drugo odradi, odbiju me sa obrazlozenjem da ne vole takva mesta, da ne vole guzvu, uvek su malaksali, umornim da su mi ideje glupe itd, cak i ako ih preklinjem,jer meni taj odlazak mnogo znaci, ne pada im na pamet da promene misljenje, vec reaguju ili cutanjem ili sa “ne davi”. A onda posle nekog vremena odu sa nekim drugim s kim se mnogo redje druze na ta ista mesta ili urade nesto sto sam ja predlozila (a oni pretohdno odbili sa gnusanjem) i jos mi se pohvale da su bili i pitaju ” pa zar nisi ti isla tamo”. I koliko god ja pricala da nije u redu, da je licemerno da su do pre 3 dana mrzeli takva mesta ili ideje, a sada im je sve to super, da je to nepostovanje, proglase me “ludom” i “komplikovanom” i nije im nikad jasno zasto to meni smeta i cude se kad prestanem da komuniciram s njima zbog toga i proglase me “cudnom”. Prvo pitanje je da li je njhovo ponasanje normalno i korektno i molim vas za konkretan odgovor.
Drugo pitanje je da li je i moja reakcija na neki nacin normalna, da me povredjuje takav odnos, ne samo zbog odnosa prema meni, nego i zbog toga sto propustam mnogo toga jer nemam s kim da idem.
Znam da cete reci da prijatelje biramo sami i da ako mi ne odgovara takav odnos mogu da izadjem iz njega, ali je problem sto ne umem da sticem nove prijatelje tako lako, a i cesto sticem utisak da i ti drugi ljudi ne primaju lako nove ljude u svoj krug, pa se uvek posle durenja od par dana, nedelja, vratim ovima koje pominjem. Oni mi prijaju jer sam na njih navikla i uglavnom ne moram da se pretvaram i pazim sta pricam i kako se ponasam, a mislim da su iz istog razloga i oni sa mnom, te mi nije jasno zasto ne cene taj odnos vise.
Sto se mene tice, da se meni desi tako nesto, da ih odbijem za nesto, pa to bez blama odradim sa nekim drugim,mada to izbegavam da radim, ako bi se oni osetili povredjenim, bar bih se izvinila i ponudila da im nadoknadim, sto se kod njih ne desava, niti smatraju da su ista pogresili niti im pada na pamet da, posto su pregrmeli sa nekim drugim to “gnusanje” isto to ponove i sa mnom ako mi vec znaci… vec uporno insistiraju na tome da su i dalje umorni ili ne vole takva mesta..a da su eto tada otisli ili to tada uradili jer im je “eto, tako doslo”, a ocekuju da nastavimo da normalno caskamo o necemu drugom…