Postovani
Bicu malo duza i opsirnija.
U vezi sam skoro 2 godine. Na pocetku veze je bilo sve idealno,savrseno,bez problema i svadji. U toj vezi sam osetila sve ono sto nisam u prethodnoj,koja je trajala 4 godine, osetila sam bezuslovnu ljubav,razumevanje, postovanje,paznju koju pre nisam dobijala, bar ne u tolikoj meri, osecala sam se kao da sam jedina na svetu,kao da sam kap vode na dlanu,osetila sam se toliko voljenom da prosto nisam mogla da verujem da sam srela takvu osobu,i da takva osoba postoji. Medjutim,u zadnje vreme , recimo zadnjih 6 meseci,pocele su ceste svadje,prepirke,uglavnom oko sitnih stvari, ali koje ja dozivljavam kao mnogo vece i krupnije, za razliku od njega, koji misli da zapravo to i nije neki razlog za svadju. Ono sto zelim da Vam kazem je da meni mnogo pocinje da smeta kada ne dobijam njegovu paznju, onako kako sam je dobijala na pocetku veze,te neke sitnice kojima me tada usrecivao,sada su nestale i meni to jako smeta. Naime,to su neke lepe i duge poruke za laku noc,za dobro jutro,neke lepe reci,neka mala iznenadjenja i tome slicno… To je sada prestalo,i nase svadje uglavnom izbijaju zbog toga, zato sto ja trazim tu njegovu paznju,trazim neke stvari koje mi nedostaju,i koje su mi nekada pokazivale njegovu ljubav. Imam utisak da te “sitnice”, ili da ih nazovem neki nasi mali “rituali”, kao sto je lepa poruka pred spavanje, ne predstavljaju za njega vise nista, da nema potrebu za tim,iako sam mu par puta rekla da bih volela da to i dalje postoji,mislim da nisam trazila puno, samo poneku lepu rec. Kako on ne obraca paznju na to, meni je jednostavno krivo zbog toga, fali mi taj vid paznje, osecam se tuznom i zapostavljenom, i tako izbije svadja. Da li je normalno da sam opsednuta time da moram da imam tu njegovu paznju, i da mi problem pravi jedna obicna poruka koju ne dobijem? Da li je to zbog toga sto sam mozda na pocetku veze dobijala ogromnu paznju i ljubav, koju nisam nikada pre osetila , pa sam navikla na to, pa mi zbog toga smeta sada sto je ne dobijam vise? To je jedan deo problema. Drugi deo se odnosi upravo na te ceste svadje,koje nastaju vecinom zbog mene. Ustvari, mnogo brzo planem,pravim “slona od komarca”,previse se brzo nerviram,i slabo kontrolisem bes u tom trenutku.. Recimo, zasto se nije javio tad kad sam ja zamislila, zasto kasni, zasto me stavlja u drugi plan,zasto nije odvojio vreme za mene,(opet paznja) zasto je to rekao, zasto nesto nije rekao itd. Pokusavam da racionalnije razmisljam,nekada sebe uhvatim da sam se iznervirala zbog neke banalne stvari i od toga napravila svadju, ali postoje i svadje sa razlogom i osnovom. Da skratim,te svadje mu smetaju,guse ga ,nerviraju, kao i mene, i to je njegov odgovor kada ga pitam zasto je nestao onaj vid njegove paznje koji sam malocas pomenula. Mozda sam bila malo nejasna, ali se nadam da ste shvatili o cemu Vam pricam.