Poštovanje,
Moj problem, zapravo leži u tome što uporedo imam još jedan izmišljen svet, svet u kome je vidljiva sušta suprotnost naše realnosti. Svet u kome postoje ljudi (ljudi kojima lik ne vidim) , ali oni nisu moji prijatelji iz okruženja tj. iz realnosti, već fikcija. Tu postoje prostorije, nameštaj, sve ono sto se susreće u svakodnevnici. Ja čak imam tu i svoju porodicu, ali to opet mogu da opravdan činjenicom da sam bila uskraćena za jednog člana porodice, pa možda tu želju manifestujem na taj način, ali opet, sa druge strane imam osećaj da to može da me udalji od ljudi. U svakodnevnim obavezama to nije prisutno, ali kada sam sama, a naročito pred spavanje ja moram da maštam i tada najviše zalazim u taj svet. Ne znam da li je to normalno, jer ja imam 24 godine. Tragajući po netu mogla sam da pronadjem da je to svojstveno deci maldjeg uzrasta, pa me malo i brine. Brine me i to da li to može da ostavi neke posledice, da li je to vrsta bolesti ili se svima to dešava? Možda je to posledica nečega iz detinstva, neki strah ili sam beg od nečega što meni nije poznato, ali opet deluje opuštajuće. Postoji tu još problema, ali ipak, ne bih Vas time opterećivala. Hvala unapred.