asked 9 years ago Postovani,imam sina od 4,5 god i dvije djevojcice 2,5 i pola godine.Vrlo sam blage naravi,rijetko povisim ton na bilo koga,ali u poslednje vrijeme se tesko kontrolisem,zato sto me ponasanje sina dovodi do ocaja.Oduvijek je bio vrlo zahtijevan,sva paznja je bila usmjerena ka njem,rastao je okeuzen sa puno ljubavi i posvecenosti,pored supruga i mene,odgajan je i pod uticajem bake koja zivi sa nama,kai i mojih roditelja u neposrednoj blizini,sa svi vrlinama i manama koje uticaj baka i deda nosi.Ne ide u kolektiv,ja sam bila za,nisam istrajala u tome,jer su svi ostali rekli da ima ko da ga cuva,i suprug i ja radimo,i to je ostavljeno za septembar ove godine kad puni pet.Inace,izrastao je u pametno,zivahno dijete,vrlo komunikativno,koje znaju svi u naselju,druzi se i sa drugom djecom,vrlo je sretan kad nadje partnera za igru,nije sklon tuci…E sad,oduvijek je bio placljiv i cmizdrio za sve sto ne moze da dobije.Suprug i ja smo mu dosta posveceni,cesto ga izvodimo,nekad samog,nekad sa jednom od sestara,pored troje male djece tko je rasporediti paznju svima koliko im treba,ali definitivno smo je najvise poklanjali njemu jer je najzahtjevniji.Ja puno pricam,razgovaramo,suprug takodje ali zna da povisi ton kad nisu dobri.Sin je u kuci uvijek u sukobu sa sestrom koja ima 2,5 godine,kako rastu sve vise,ona je inace vrlo zabavna,dominantna,zna da nametne svoju volju i vrlo je cesto predmet nase paznje,smijeha,sto vidim da njemu smeta.Otima mu igracke,onda on krene da je tuce,tu se umijesamo mi stariji pokusavamo da mu objasnimo da ga razumijemo,ali da je ona mala,da mora da popusti on,sto i ucini vrlo nerado.Naravno da razgovaramo i sa njom da tako ne moze,da to ponasanje nije u redu….U posebnom su sukobu kod mojih roditelja kad nema nas u blizini,tad se svadjaju non stop.Primijetili smo da se raduje kad suprug i ja grdimo sestru,mada i pored svog sukoba sa njom bababamai dedi ne dozvoljava da je grde,odmaj staje u njenu zastitu ukoliko ta grdnja nije bila zbog njega.Vec par dana pojavio se drugu problem,intezivnoje place za svaku sitnicu i udje u neki zacarani krug pogotovo kad sam ja ili moji roditelji u pitanju npr.hocu da spavam,legne,ustane,necu da spavam,opet se vrati hocu da spavam,pa opet ustane necu…ja za to vrijeme pokusavam vrlo razumno i smireno da mu kazem da je sve u redu,da izabere kako zeli,posto nista ne uspijeva onda povisim ton,pocnem da prijetim,opet nisya,onda izadjem iz sobr a on krene da vristi dok se me vratim i onda.nastavlja svoj krug i na kraju ja izadjem iz takta i samu sebe ne prepoznam.Suprug u tim situacijama pokusava da ga ignorise,na kraju se i on razgalami.Sve je to vrlo mucno u poslednje vrijeme…Sto se tice mladje sestre voli je zaista,bas joj se raduje,ali uvijek pita jesmo li njega tako nosili,ljubi,hranili,a i danas smo mu posveceni koliko se god moze,ljubimo ga grlimo…Molim vad pomozite mi kako da se postavim
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Postovani,da dodam samo da sin u taj tzv. zacarani krug upada iz naizgled apsurdnog razloga,bilo kakva recenica ili situacija moze to da pokrene,i ne odnosi se samo na to da li ce da ustane ili ne,vec bilo sta drugo,npr.daj mi to,necu to,ne treba mi,daj mi to,necu.to…vrlo iscrpljujuce.Javilo se prvi put negdje pred moj treci porodjaj,taj mjesec sam prestala da radim i provodila puno vremena sa njim i sestrom,situacija se znatno popravila kad se beba rodila,gotovo bez ispada i pola godine kasnije pocinje ponovo u intezivnijem obliku.Hvala puno,unaprijed
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Izvinite ako sam bila konfuzna i neprecizna,vidim da sam cesto izostavljala slova,ali kuckala sam na brzinu,pored troje male djece nemam mnogo vremena:-).Srdacan pozdrav!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Pročitao sam pažljivo vaš tekst ali nisam stekao utisak da Vi nešto naročito grešite. Ljudski mladunci jednosvno znaju biti veoma zahtevni i posesivni i ma kolko pažnje da posvećujete vašem sinu između dve sestre on će se boriti za još i biće mu malo. Čini mi se da jednosvno morate sve to da izdržite i da vas poziva da učite da jasno postvite granice i pokažete mu ko je glavni.
Možete pokušati da odvojite vreme, npr. posla sata svki dan u isto vreme, kada ćete biti samo sa njim, kada ćete razgovarati i igrati se, tako da se on navike da ima vreme samo za sebe, kada nećete raditi ništa drugi i kada nećete odgovarati na potrebe druge dece, javljati se na telefon i slično. Samo Vi i on, pola sata, bez ikog drugog.
Na drugoj strani razmislite o vašim granicama i tome da li zasita možda previše pažnje obraćate na njegov plač i istraivanje zahteva. Četvorogodišnjaci nisu racionalni! – shvatite to. Ako ste ga naučili da je plač način da dobija ono što želi onda će to sada biti vrlo teško promeniti. Ipak čini mi se, on sada traži vašu granicu i normalo je da ponekad pobesnite ako već niste u stanju da mu postavite granicu na drugi način. On želi da oseti vašu snagu, želi da se takmiči i da kroz takomčenje jača.
U hoću-neću začaranom krugu možete probati da ga ignorišete pa pokušajte da shvatite da za njega to što je pobesneo nije ni najmanje onoliko strašno kolko za vas. Manipuliše. Dobro vas je proučio i zna šta će da upali. Upravo tu vas on i lovi, zna da je jači i da će pobediti. Možda opet traži da osti vašu snagu i vašu moć.
Alternativa je da probate da mu u tim trenucima date pažnju tako što ćete započeti razgovor o nekim drugim stvaroma ili tako što ćete ga uzeti u naručje i maziti. Ili se možete igrati sa njim kao dete sa deteom. Hoću-neću repetitivnu radnju možete pokušati da pretvorite u igru. Ako na kraju ni to neće, onda s oproštenjem hoće da zeza a Vi mu to dozvoljavate.
Poruku da je sestra mala i da mora da bude tolernantan prema njoj treba mu davati vrlo, vrlo dozirano. Sasvim je dovoljno velika da joj se počnu postvaljtei granice. Ako hoće bratu da otme igračnu i od vas ne dobije odlučno “Ne!”, onda će to “Ne!” morati da dobije od njega na njemu blizak način a to je tako što će je udariti. To je savsim normlno. Vodite računa o tome da će oni morati da se smoregulišu ponekad i da je njihov način odmeravanja snaga u polju gde nema dovoljno granice od odraslih normalan i prordan i, mislim, ne naročito opasan. Sasvim je naormalno da brani svoje. Njima dvoma to nije problem, već nama koji patimo od toga da sve treba da bude ispglano i koji se plašimo prirodne agresije.
Nikad ne zaborvite da mu ponuidte puno pohvate i nagrade, naročito kada sa setrama ramenjuje ljubav, primetite i nragdite te trenutke pohvalom i ljubavlju. Razmislite, s druge strane da li vas zapravo uči da budete direktnije agresivni (a ne paisvno agresivni korz obašenjavanje i ubeđivanje), tako što će te mu staviti do znaja ko je od vas dvoje glavni. Agresija i strah od agresije je izgeda vaša tema za rad na sebi. Deca to mnogo više vole direktno nego kroz gnjavanje razgovorimo pa pricnicpu: “Nemam snage da te zausvim, al ću emotivno da te ucenim pa molim te zaustvi se sam.” To jednostavno vrlo slabo radi.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Postovani Nikola,
Mnogo Vam hvala na ovako iscrpnom objasnjenju.Pomogli ste mi da cijelu situaciju pogledam drugim ocima,da bolje razumijem ponasanje svog sina,kao i da razmislim vise o sebi,a sam tim i poradim na sebi.Sto se tice komentara o samom mom odnosu prema agresiji i strahu od nje – mislim da ste dotakli srz problema.Hvala jos jednom!
Srdacan pozdrav!