Tuga, bol, samoca, trudnoca bez partnera 2016-05-14T20:12:41+00:00
asked 9 years ago

Postovani, za pocetak ovako a volela bih i licno. Imam 29 godina, odrasla sam bez oca odgajila me slepa majka i mnogo joj hvala volim je iznad svega i sad mi je ona jedina podrska al opet glupo mi je da kazem da mi to sad nekako nije dovoljno. U vezi sam sa deckom skoro 2 godine on he razveden i ima dete iz prvog braka koje zivi sa njim. Do pre par meseci nisam ni primecivala il nisam telela koliko on zapostavlja to dete nema vremena nizakoga nizasta osim za sebe ustanju he celu dan i noc sedeti na netu gledati serije, filmove i pornografiju a vaditi se da trazi stvari za posao. Nisakim se ne druzi ima jednog druga sa kojim kad krene zaboravi na porodicu na sve nas! Kad sam to pocela da uocavam krenule su svadje nom stop onda je on bivao jos gori i bezosecajniji… Kad sam zatrudnela pre 7 meseci mislila sam primenice se delovo je srecno i orvih nedelja pazljivo inda odjednom opet pobstarom jos i gore 🙁 rekla sam mu da ne zelim kod njega jer godinu dana pricam da sredi svoj sprat nema nikakvih zalova za bebu neoada mu na pamet, ne razmislja vise o bebi uopste sve sam sama kupila jednu jedinu stvar za bebu nije pogledao, misli samo kaki svom prvom sinu da promeni sobu jer je prerasto a soba nikad lepsa al baseg deteta tu nigde nema, molim ga da ide sa mnom kod lekara on se ne javi, laze nema vremena a visi kod tig druga ili na netu i na kraju mene krivi da sam ja kriva da mu ja nedam nista da ga proceravam a ja nisam ni tu jedino sto sam mu trazila i molila da bude tu jednom nedeljno kad mi treba 🙁 sad svu tu nezrelost i neodgovorbost prebacuje na mne da sam ja kriva da nece da trpi takvu vezu gde ga podbadam a ja mu sam u lice kazem kad znam da me late sta je radio i da ima 1000 lisih izgovora sad sam ja kriva za raspad vezenece samnom a oce da mu dam dete da vidja kad se rodi da ce brinuti o nama! O ceku da brine kad ni sad din nisam videla id njega jer je na bolovanju nit mu trazim htela sam samo malo ljubavi i postovanja ako to sad ne moze dati jednom nedeljno sto je i napravilo provlem kako ce to dati kad ne budemo zajedno? Ja ne zelim svok detetu da prolazi kroz ono sto sam ja kao dete jer znam koliko je meni bilo tesko koliko sam okakala i koliki mi je bilo lakse kasnije kad je itac prestao da me vidja zauvek. Ne zelim to svok detetu. Toliko poacem, jedem se, ne mogu da se smirim jos imam gomilu problemabjer je teska trzdnoca visoko rizicna za moje zdravlje i zivot a nemam podrske od nekog koga volim toliko zbog koga da vih bila sa njim sam znala da ustajem svako ujutru u 4 putujem od njega do posla preko 60km uz tri prevoza svasta sam radila da mi posle neko kaze kako sam ocakva ili obajva dal je bezobrazan ili je stvarno lud pa ne vidi koliko gresi ne znam 🙁 znam samo da ni njegovi nisu bas odusevljeni ovom bebom niko me nezarezuje tamo kad idem osecam se neprijatno a kuci kad sam cekam i kolim ice li doci u 10 dana da me vidi sam nikada dok se ne posvadjam 🙁 mnogo mi je tesko sad pogotovo kako mi je na bezobrazan nacin reko da sam ja kriva i da smo nasu pricu zavrsili da se vidimo i razumno razidjemo sto sam odbila. Isla sam kod psihologa, soc radnika i psihijatra pre mesec dana soc radnik i psiholog su rekli da je nezreo i da nije svestan koliko gresi da moram da ga ostavim, a psihijatar je reko da je zavisnik od neta, pornografije i da nije razuman niti ce biti a naravno da nikad nece priznati sa gresi jer nije svestan 🙁 mene to ubija gde je decko koji me je volio i grlio kad zaplacem sad mi kaze sta kukas ices sazaljenje ko da sam pas se ponasa a meni jaze kako ha nhega rako tretiram… Ubija me tuga, bol u grudima osecam da mibse cepa ceo grudni kos, plsim se da to ne utice na bebu ali ne migu te suze taj bol jaci subod mene. Drugarice i drugovi mi kazu da bi me svako pozeleo za devojku mislim ko ce mene sa detetom sada ikada moci da voli, hocu ki ja ikog moci da volim smem li uioste. Moja majka se odrekla svih ljubavi i ostala sama zbog mene ona je jaka pokusavam da mi ona bude uzor kako je ona sama mogla sve samnom bez icega i ikoga pa valjda cu i ja moci sa njom i sa svojim poslom i prijateljima al to je samo na minute u glavi da me soreci da napravim neku ludost pa se opet javi ona bol u grudima da prolazim kriz sve ovo da necu izdrzati jer toliko volim toliko sam dala zrtvocala se a toliko zgazena. Molim cas za pomoc plasim se da me ivaj bol i tuga ne ubiju jer ne migu vise zivot mi nije bio lak sad kad sam pomislila da cu imati bar malo srece ono jos gore nego ikad verujte bol je jao da mi neko zabada nesto ostro u grudi to pece. Molim za pomoc

)

1 Answers
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago

Poštovana,

Nažalost mnoge stvari u životu ne ispadnu onako kako smo želeli. Razumljivo je da osećate strah i bol i to su sasvim prirodne reakcije na razlaz sa partnerom u ovako delikatnoj situaciji u kojoj se nalazite. Ako i ne možete da zaustavite svoja osećanja, dužni ste da ih podnosite jer uskoro nećete biti sami. Jedino što je sada važno to je da ste potrebni svom buduće, detetu. Ma koliko da vam je teško dužni ste to da podnosite i da budete tu za svoje dete najbolje što možete.

Ostale stvari rešavaće se vremenom. Vi koliko sam uspeo da shvatim već činite mnogo toga što je potrebno i to je dobro. Pripremate se i nabavljate opremu, savetujete se…

To je otprilike sve što sam u ovom trenutku imao potrebu da vam kažem. U praktična pitanja ne osećam da imam pravo da se mešam, već ste razgovarali sa osobama iz službi za podršku i moguće je da je njihov uvid u situaciju bolji. Važno je da sada budete realni, a deo realnosti je i to da je moja moć da učinim nešto za vas neznatna. Tu sam da razumem da vam je teško i da pokušam da vas ohrabrim da gledate u budućnost na koju vas obavezuje uloga majke koja vas uskoro očekuje.

S poštovanjem,
Nikola

)