Postovani,
Monete li mi feci caco mogi da se izborim sa svojim problemom?
U pitanju je moja ograomna samozivost, koja ugrozava moju porodicu, partnera, prijatelje, kolege, zapravo sve ljude oko mene. oni mene obozavaju, a vrlo cesto se zbog mene osecaju kao govno. A ja zbilja nemam svest o tome, ne povredjujem ih s namerom, ali ih svakako povredjujem. Kako da sebe dovedem u stanje da mi primarno ne bude da ugodim sebi, i da stalno razmisljam o sebi.
Verujem da postoje vezbice i nacini da se to prevazidje, ali mi je potrebna strucnija pomoc.
Srdacan pozdrav, i hvala unapred!
Poštovana,
Zapravo prirodno je da nam je primarno ugoditi sebi. Čak i kada činimo stvari za druge jer ih volimo, to znači da su oni deo nas i da ugađajući njima istovremeno ugađamo i sebi. Naša razdvojenost od drugih nije tako oštra.
Iz ovih razloga i razmišljaući o vašem postu shvatio sam da ne razumem dovoljno kako to povređujete druge i na osnovu čega mislite da ste samoživi. Bez tog razumevanja moji pokušaji da vam odgovorim bili bi puko nagađanje.
Ono što vam načelno mogu reći je da je važno da posmatramo druge i njihove potrebe i da dajemo sebi prostora da se identifikujemo s njima u određenoj meri, naravno vodeći pri tome računa i o sebi. Ta identifikacija pomaže nam da radeći stvari za njih uživamo ili da se osećamo dobro čak i kada se za njih žrtvujemo.
Razlozi zašto i kako u tome sabotiramo sebe mogu biti mnogobrojni i kompleksni i možete ih istraživati kroz svoju psihoterapiju.
S poštovanjem,
Nikola