Postovani, imam problem sa jednim clanom porodice, jako je ljubomoran na svoju suprugu, toliko da je cak poceo da umislja neke stvari koje nisu realne. Na primer da je ona isla negde i ako sam ja ceo dan bila sa njom kod kuce i znam da nije nigde isla, da je neko dolazio iako sam ja bila kuci i znam da nije, cak i da joj ja licno prenosim poruke od ljubavnika sto apsolutno nije tacno. U kontaktu sa drugim ljudima on se ponasa sasvim normalno. Naravno ne priznaje da ima problem i kad mu se pomene lecenje pobesni. Znam da vam je mozda nemoguce da mi na osnovu ovoga kazete tacnu dijagnozu mene samo zanima da li takav neki oblih psihoze ako ona postoji moze kasnije da se prosiri i na neki drugi oblik pa da on pocne i ostale clanove porodice da napada.
Poštovana,
Kao što ste i rekli, jako je teško i nezahvalno donositi zaključke o trećim licima, pogotovo putem internet savetovanja.
Ljubomora jeste sastavni deo ljubavi, mada možemo je nazvati patologijom ljubavi, ukoliko predje svoje granice. Ona nam i služi da budemo u kontaktu sa tim da volimo tu osobu i da se jednostavno plašimo da je izgubimo. Iako se upravo gubitak i može dogoditi ukoliko nismo u stanju da ljubomoru kontrolišemo.
Ljubomora može proisticati iz raznih delova naše ličnosti, od potrebe za kontrolisanjem drugih i situacija, preko želje za posedovanjem, pa sve do običnog straha od gubitka ili prekomerne ljubavi. Mada se može reći da su sve ove stvari medjusobno i povezane. Ona nije oblik psihoze, reč je samo o neadekvatnom posmatranju i interpretaciji svojih i tudjih emocija.
Kako je, na kraju, ne moguće da se bavimo drugima, niti da ih menjamo, uvek je bolje da se okrenemo sebi i našim ulogama u toj situaciji. Kako na mene utiče ta ljubomora, da bi osećala potrebu da zaštitim tu osobu? Odakle polazi moja potreba da zaštitim i pomognem? Da li je to možda strah?
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Hvala puno na odgovoru, ali me ocigledno niste razumeli. Mene zanima da li on ako ga recimo supruga ostavi zbog svega toga moze da se okrene protiv nas? U slucaju da je paranoican recimo, da li jedan oblik paranoje moze da predje u drugi. Pitam vas jer zivim sa bebom sa njima i jako sam zabrinuta i jako se plasim.
Poštovana,
Razumemo vaša strahovanja i ranjivost vaše pozicije. Koliko osoba o kojoj govorite može da bude opasna za vas mi nisamo u stanju da procenimo. Jedino što možemo reći to je da živeti znači izlagati se opasnostima. Jačajući sebe kroz samosvest, prorađujući lične teme i nastojeći da vodimo zdrav način života dajemo svoj odgovor na temu opasnosti onoliko koliko je to u našoj moći.
S poštovanjem,
Nikola