Postovani,

Hteo sam ako moze jedno kratko pitanje pa ako mozete da mi odgovorite bio bih zahvalan Ako covek nesto uradi on oseca zadovoljstvo i olaksanje ali sta je sa onim ljudima koji ne osecaju zadovoljstvo Koji ih nista ne interesuje kojima mozak ne funkcionise sada i ovde nego su izgubljeni (lutaju im misli) nemaju cilj i svrhu a ako hoce da se necemu posvete ne mogu da to urade iz dva razloga:Lenji su jer su ih tako vaspitali i drugi nisu nailazili podrsku prijatelja ponizavani su pa samim tim i njihova zelja ne moze da se ostvari u takvom okruzenju Oni imaju jos neko vreme i nekako se raduju da ce biti bolje Posle se pomire sa tim i ako su bili mnogo ponizavani ostane bukvalno 2 posto da ce biti bolje Moje pitanje da li u takvom slucaju moze osim sto se covek povlaci u sebi i da izgubi mogucnost da racionalno razmislja (u smislu misli su mu na drugom mestu i u ono vreme su zaokupirana kad su takvi ljudi bili ponizavani) a nisu fokusirani na sadasnjost Oni pricaju i razmisljaju ali nisu tu Nemaju dozivljaj sveta oko sebe nista ih ne interesuje Oni bi da se vrate i da se zainteresuju za nesto ali ne mogu Ne mogu da bolje uce jer im koncentracija na sada i ovde slabo ide Iako idu kod psihologa i on im kaze da mora da ih nesto zainteresuje oni bi rado da ih poslusaju ali ne mogu Ne znaju KAKO!!! Da li postoji neki poremecaj u vezi ovoga sto sam napisao i dajte mi objasnjenje o kakvom je obliku rec
Puno zahvaljujem