asked 9 years ago Imam 46 god,razvedena sam i od pre mesec dana se vidjam sa covekom koji je mojih godina,isto razveden.Da li je ovo veza ili nije ni sama ne znam.Pocelo je tako sto smo isli na neka predavnja sa prijateljima,mada je ubrzo poceo da me poziva da idemo samo nas dvoje.Doprati me uvek,pazljiv je,pominje neke izlete koje planira za nas.Setamo,pricamo o svemu ali se nista ne desava.Osecam da postoji privlacnost izmedju nas,zagrli me cesto al vise kao slucajno i to je sve.Vidim po pogledu da ima osecanja prema meni al poljubaca,drzanja za ruke nema.Videli smo se desetak puta..od toga pet puta nasamo,cujemo se telefonom,razmenjujemo poruke i to je to.Ne zelim da zurim i pustam da se stvari same razrese al nisam ni sama sigurna sta je ovo.Druzenje ili nesto vise.Prosto ne znam sta da mislim i kako da se ponasam.Kao da nesto okleva.Imao je vise losih veza ,i vreme je da nadje nekog sa kim bi mogao da zivi, bar mi je tako rekao.Veoma je obrazovan,pametan,mada je malo ukocen u ponasanju,nekako mi nije spontan.Ja ne zelim da napravim prvi korak da ne ispadne da sam pogresno protumacila njegovo ponasanje pa da mi posle bude neprijatno.Prijatelji vec primecuju da smo cesto zajedno i vide nas kao par a u stvari nismo.Odrasli smo ljudi za takve igrice i pocinje da mi smeta to toplo-hladno.Da li da pustim da ide kako ide dok se ne pokaze sta je ili da otvoreno popricam sa njim.Plasim se da se ne igra samnom mada ne izgleda tako.Zar normalan zdrav muskarac salje ovakve nedefinisane signale ili je ovo jos prerano pa zeli da se bolje upoznamo.Veoma mi se dopada i odgovara mi u svemu al ne bih da mi posle bude neprijatno ako mi kaze da sam sve pogesno shvatila.Pomozite savetom da sagledam situaciju i kao da se ponasam u svemu.Prosto sam zbunjena i pored ovoliko godina i iskustva sa ljudima al kad su stvari srca u pitanju tu bas i nisam sigurna..
HVALA na vremenmu i strpljenju
pozdrav
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Nedavno sam na internetu naišao na fantastičnu sliku koja se pita zašto smo iskomplikovali život. To mi pitanje i sada pada na pamet, nakon čitanja vašeg posta.
Svidelo mi se kako ste završili vaše pitanje da “stvari srca” ostaju mistična za vas i posle toliko godina. Nije li to normalno? Nije li ljubav upravo takva, mistična i nedokučiva? I nije li upravo u tome ono što ljubav, intimnost i veze čini tako povezujućim? Nesigurnost, čežnja, strast, strah, zainteresovanost, kreativnost; sve one stvari koje ste mogli da osetite još kao mlada osoba, sada vam se vraćaju. Ljubav nikada neće ostariti za igrice.
Počeo sam svoj odgovor sa slikom, zbog njenog sadržaja. Naime u kratkim crticama je napisano:
Nedostaje Vam neko? Nazovite
Želite da se nadjete? Pozovite
Želite da budete shvaćeni? Objasnite
Imate pitanje? Pitajte
Nešto Vam se ne dopada? Recite
Želite nešto? Tražite
Volite nekoga? Izgovorite
I zar se zapravo ne krije cela ideja jednog, kako vi kažete, odraslog čoveka, upravo u ovih par redova?
Neprijatnost jeste sastavni deo života, a o ljubavi da nepričam. Sigurno nam se beskonačno puta u životu dešavalo da nam bude neprijatno? Ako govorimo o ljubavi, sigurno smo i bili odbijeni. Nije li to sastavni deo te igre? Stavite se u njegovu kožu na trenutak, možda i on razmišlja kao vi? Možda je i on nesiguran? Možda će sutra da postavi pitanje na ovom istom blogu o tome kako ne zna da li će požuriti ili vas uplašiti.
Zato kada je ljubav u pitanju, ne treba da se čeka. Treba da se izgovori i da se dozovli da postoji. Ako ste osetili nešto, pratite to.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Hvala vam Ognjene na divnom odgovoru. Ovo nije bio obican odgovor, ovo je lekcija za mnoge dileme I nadam se da ce I drugima biti od pomoci koji ovo procitaju.Ne treba cekati u ljubavi da iskra koja se zapalila ne ugasne cekajuci da neko prvi krene.Hvala mnogo jos jednom I pozdrav svima vama koji trosite svoje vreme na nas..:)
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Postovani,
Pazljivo sam procitala vas odgovor al sam ipak pustila da se ova “veza” jos malo nastavi da vidim I sagledam bolje o cemu se radi.Sa covekom o kom sam pisala se i dalje vidjam, cujemo se cesto, pricamo vec I neke licne stvari, poverljive al napretka i intimnosti nema.Nekako mi je previse fin, zvanican, nije opusten.Prijatelj cije misljenje jako cenim, bez uvijanja mi je spomenuo da je posumnjao da je covek sa kojim izlazim mozda gej.Trgla sam se zato sto sam ja isto pomislila kad sam ga prvi put videla.Nesto mi je sumnjivo od pocetka, ne osecam iz njega musku energiju,sami smo satima, dala sam mu sve signale kojima zena moze da pokaze da je otvorena za vezu pa ipak pomaka nema.Sta on uopste hoce od mene.Prosto ne mogu direktno da ga pitam…sta ako gresim? Mada je I sama sumnja, cim postoji..mozda odgovor.Kad se vidjamo idemo na mesta gde ga znaju…poziva me kod njega u firmu..kao da zeli da me ljudi vide sa njim.Zasto? Mozda da prikrije nesto sto ja ne znam. Drag mi je, zgodan je..pametan, imamo mnogo tema za razgovor I ne bih da ga izgubim kao osobu. Pa sta I da je gej..to je njegov I izbor I nemam problema sa tim, samo ne zelim da ulazem vreme I emocije u nesto sto ne znam sta je.Da li da ga otvoreno pitam, ne bih da ga povredim al ovo nigde ne vodi ovako.Prosto ne znam sta da uradim..Da li mozda gresim..Pomozite savetom ..bas sam zbunjena..
Hvala unapred I pozdrav..