asked 10 years ago
Poštovani, potpuno sam bezvoljna, učenje mi ide jako loše, užasno mi je dosadno i teško. Što je najgore, ne uspevam da prekinem ovu agoniju i konačno napustim fakultet, iako o tome razmišljam još od prve godine. Paradoksalno je što sam htela da upišem baš te studije i što donekle imam smisla i interesovanja za iste, ali prosto mene razdire osećaj dosade i osećam kako samo sebe mučim time što i dalje ostajem na tom fakultetu, a vreme prolazi i hvata me sve veća panika, jer ne znam šta bih od svog života. Što je najgore, nije da me nešto drugo (više) interesuje. Moji stoje finansijski dosta loše, tako da imam i užasan osećaj krivice jer ne privredjujem (kad mi studije već ne idu dobro).
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Dozvolite sebi slobodu koja vam je verovatno potrebna. Ponekad je jednostavno pauziranje studija dovoljno da shvatimo šta ćemo dalje, možda to bude odluka da nastavimo, a možda bude potpuno nešto drugo. Naravno ovo nikako nemojte shvatiti kao moju podršku da odete, to je vaš poziv. Ja vas podržavam da razmislite i da pratite ono što vam se dešava dok razmišljate. Da li osećate strah, tugu, bes? Kako ih osećate? Kada ih osećate?
Mnogi od nas, na žalost, zbog osećanja krivice i stida prema roditeljima, ostaju na mestima koja im prijaju. To je valjda da ultimativna dužnost koju naša duša oseća prema njima. Ali stvari nisu tako crno bele, pogotovo ne u životu. Stoga, probajte da razgovarate sa njima. Otvorite im se i dozvolite da tražite podršku i zaštitu. Razgovor je lekovit, a sve što je potrebno je da ga započnete. Možda im možete reći baš ovim rečima kojim ste i nama rekli.
Slobodno dozvolite sebi da rizikujete. Jer je bolje pauzirati i jednu godinu, ukoliko se za to odlučite, neko patiti ceo život. A ta bol je, nezamisliva.
Srdačno,
Ognjen Vukotić