asked 9 years ago Poštovani Nikola,
nedavno sam upoznala jednog beskrajno slatkog, šarmantnog, kulturnog i pametnog dečka, proveli smo dva jako prijatna sata. Ostalo je na tome da se vidimo u skorije vreme. Sad, ono u čemu je problem jeste to što mi je taj dečko još pre samog upoznavanja (upoznali smo se preko Interneta, ali to je nebitno) dao do znanja da nije za ozbiljnu vezu, a ja sam uspela da se zaljubim u njega, koliko god vam to možda zvučalo bizarno, s obzirom na to da smo se videli samo jedanput. Već sledeći dan nakon našeg susreta počele su da me obuzimaju sumnje u vezi sa našim potencijalnim odnosom, jer sam počela da strahujem da bih se vremenom još više zaljubila, samim tim i vezala za njega, a da to ne bi bilo uzvraćeno, pa sam odlučila da je ipak bolje da se više ne vidjamo. Iako je prošlo gotovo mesec dana od našeg susreta, ja i dalje ne mogu da prestanem da mislim da njega i uporno razmatram opciju da se ipak vidimo ponovo. Jako mi je stalo do tog dečka, ali ne bih volela da se “zaglavim” s njim u nekoj “friends with benefits” varijanti, opet, s druge strane, ne bih ni da ga odbijem od sebe svojom preuranjenom zaljubljenošću i potrebom za pripadajnem, jer se ipak nadam da možda postoji mogućnost da se vremenom i on u mene zaljubi (premda sam jako skeptična kad je ta mogućnost u pitanju).
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Nikola je trenutno na putu i na sva pitanja u sledeće dve nedelje odgovaraću ja. Želeo bih da vidim pre svega da li je to za vas u redu, jer ste ovo pitanje usmerili direktno na mog kolegu. Ukoliko ipak nemate ništa protiv, ja sam napisao svoje vidjenje, koje vi u ovom trenutku možete, ali i ne morate pročitati. Svakako, ukoliko vam je bitno, Nikola vam može odgovoriti kada se bude vratio.
Naša je moć mala kada su druga ljudska bića u pitanju. Vrlo često desiće se da budemo razočarani nečijim postupcima, nazivajući ih sebičnim, samoživim, zlim; misleći da je potreba naše duše podjednaka kao potreba njihove. Ali najčešće nije tako.
Tada mi moramo biti spremni da prihvatimo drugu osobu i vidimo šta iz nje možemo dobiti što je lekovito za nas (čime možemo sebi zadati još teži zadatak, a to je živeti sa povremenom boli tog odnosa) ili da prihvatimo to da nam se putevi jednostavno nisu uskrstili i da tada budemo spremni da tu osobu pustimo, dozvoljavajući pritom tada sebi da tugujemo ukoliko se ta potreba oseća.
Sa druge strane, koliko vi zapravo znate o toj osobi? Dva sata jednog izlaska, pa i ukoliko su bila vrlo prisna, intimna i strastvena, najverovatnije nisu dovoljna da nekoga upoznamo. Za to je potreban čitav život, čak se i supružnici nikada ne upoznaju do kraja, jer su potrebe duše dinamične i promenljive. Možda je njegov strah od vezivanja upravo prekriven tom sjajnom maskom zavodnika nesprmenog za dugu vezu. Možda to uopšte nije autentičan on. Možda je to beg on nekih obaveza, od povezivanja, strah od izdaje, od bola. Ali kako se taj strah održava, kako se ta bol hrani? To su sve aspekti njega koje vi zapravo ne znate. Možda on u svim tim devojkama zapravo traži ljubav i dugu vezu u koju će biti siguran, a možda jednostavno to nešto nije video u vama. Pitanja i odgovora je beskonačno i najverovatnije nikada nećemo neka pitanja ni čuti, a ni na neke odgovoriti. Ali to je u redu, valjda se u tome krije ta mističnost naše duše.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovani Ognjene,
za početak, hvala na blagovremenom odgovoru. Nemam ništa protiv toga što ste preuzeli zadatak da odgovorite na moj post umesto Vašeg kolege.
Što se tiče mog dosadašnjeg odnosa s tim dečkom, a propos Vašeg odgovora, naglasila bih nekoliko stavki, čisto da bi Vam moji postovi bili jasniji.
Prvo, izmedju nas (još uvek) nije bilo nikakvog intimnijeg kontakta (izašli smo samo na piće i malo se prošetali), premda je meni nedvosmisleno jasno da je on vrlo zagrejan da me uputi u svoje ljubavničke veštine.
Drugo, pre samog upoznavanja, još tokom našeg online dopisivanja, otvoreno i iskreno mi je rekao da nije za vezu, jer “suviše voli svoju slobodu”, a na moje pitanje “a šta ako se zaljubim” duhovito odgovorio da se “zaljubljujem na sopstvenu odgovornost”, tako da sam u startu znala šta mogu da očekujem od tog odnosa (što me, ipak, nije sprečilo da se zaljubim, jer mi je bilo jako prijatno s njim, odavno nisam upoznala nekog tako šarmantnog), tako da ne smatram da je sebičan, samoživ, a pogotovu ne zao, prosto je takav, svi smo različiti i ne odgovaraju svima isti koncepti bivstovanja.
Treće, već sam rekla da će Vam to što sam se zaljubila tako naprečac u gotovo nepoznatu osobu možda zvučati pomalo bizarno, tako da se slažem da ja njega poznajem vrlo površno, ali priznaćete da proces zaljubljivanja i nije baš nešto što je nužno povezano sa dobrim poznavanjem nekoga, a što se tiče dinamike njegovog dosadašnjeg sexualnog života, nisam upućena u taj aspekt, niti me to zanima, ali ono što mi je sam rekao jeste da je bio u višegodišnjoj vezi zbog koje je čak došao iz inostranstva u Beograd, gde još uvek živi i radi (i ne planira da se vraća u zemlju odakle je došao), tako da postoji mogućnost da je jedan od razloga što ne želi ozbiljnu vezu i taj što je možda bio povredjen u prethodnoj vezi, možda ga je ista iscrpela (jer nijedna veza ne podrazumeva samo idilične trenutke), možda još uvek nije preboleo tu osobu, ali sve to je u domenu mojih pretpostavki, a i ne zanima me da “kopkam” po tome (to je njegova intimna stvar), a što se tiče njegovih “zavodničkih sposobnosti” ne bih rekla da to radi “lukavo promišljeno” (čak mu je bilo i malo čudno kad sam mu emfatički ushićeno rekla kakav je utisak na mene ostavio, upitavši me da ne preterujem malo), pogotovu ako se uzme u obzir da je od počtka prema meni bio vrlo iskren i otvoren, ali kad vam se neko dopada, vi i nesvesno emanirate to.
No, bilo kako bilo, još uvek opsesivno mislim na njega i dvoumim se da li da se opet vidimo. Plašim se da bih mogla da namučim sebe vidjajući se s njim i čeznući za odnosom kakav nikad ne bi mogao da mi pruži, opet, stalo mi je do njega i želim da verujem da bi taj odnos, vremenom, ipak mogao da prestaste u nešto ozbiljnije (mada, pitanje je da li bih i ja to želela kad bismo se bolje upoznali, jer, kao što ste i sami rekli, ja njega ne poznajem dobro i on se meni, uprkos intenzitetu mojih trenutnih emocija, ipak samo površno dopada).
Srdačan pozdrav i svako dobro u novoj godini!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago P.S. Dodala bih još i to da je dinamika mog zaljubljivanja inače vrlo specifična, nezavisno od izloženog slučaja, i da sam još od ranije sklona opsesivnom zaljubljivanju (samim tim i velikom stepenu anksioznosti i patnje) u nepoznate osobe. Uopšte, erotska ljubav je vrlo visoko pozicionirana na lestvici mojih životnih prioriteta, toliko da ponekad imam utisak da samo ona može da me učini da se osećam živom. A kako hronično ne uspevam da upoznam osobu koja je zainteresovana za vezu sa mnom, otud i hronična patnja i užasan strah da se to nikad neće ni dogoditi.