asked 9 years ago Poštovani,
Ne znam ni kako bih počela, ni kako bih iznela svoj problem, a da ne otkrijem previše o sebi, jer se radi o intimnoj stvari za koju ne želim da iko zna, a opet moram da pitam vas šta da radim i kako da se izborim sa tim…
Imam 18 godina i imam dečka sa kojim sam oko godinu dana sa prekidima.Pokušali smo jednom da spavamo, ali nije uspelo, tačnije do mene je bilo, potpuno sam bila blokirana i nikako nisam mogla da se opustim kako bi on mogao da penetrira.Verovatno je bilo tako zato što smo odlučili da spavamo kad smo bili zajedno tek dve nedelje, nisam ga poznavala, nisam imala poverenja u njega i to što smo tada pokušali je bila čista glupost.Odlučili smo to da zaboravimo.
A sada zašto sam zapravo htela da spavam sa njim posle tako kratkog poznanstva?
Pre njega sam bila sa jednim dečkom u koga sam bila ludo zaljubljena i on mi je bio prvi. S obzirom da sam ga na neki način volela i želela, taj moj prvi put sa njim je delimično uspeo.
Međutim, on nije kao osoba ispao fer prema meni, povredio me je, viđao se i sa drugim devojkama u isto vreme i prekinuli smo svaki kontakt.Isfrustrirana, povređena i besna, htela sam u inat njemu da spavam sa nekim drugim.I kao što sam rekla, ukazala se prilika.Ali, nisam uopšte mogla da pretpostavim da će doći do blokade, i da neću moći.
Iako je ispalo da sam vezu sa dečkom sa kojim sam sad, počela iz nekog inata, ja sam ga zavolela vremenom.Jer me je uvek razumeo, na milion načina pokazao da mu je stalo do mene, da ne može bez mene, da me voli.Najviše mi znači to njegovo razumevanje, posle onog neuspelog pokušaja da spavamo, nije više navaljivao, pričao je čekaću te, kad god budeš spremna, uvek ću biti tu, rešićemo sve zajedno, veruj mi itd itd..Da vam ne pričam sve u detalje, šta je radio za mene, jednom rečju beskrajno mu verujem da me stvarno voli, razume i da će biti tu šta god da bude.
Sada kreće glavni problem. Ipak smo pre par meseci pokušali ponovo da spavamo, ali opet ja nisam mogla.Zašto?
Zbog te užasne nesigurnosti koja me sprečava i blokira da vodim normalan život.Zbog toga što nisam kao ostale devojke, zbog tog pečata koji će me zauvek razlikovati od drugih. Zbog belega koji imam od rođenja, i koga nikad neću moći da izbrišem, koji će biti tu ceo moj život.
Pokušavam da se pomirim sa tim, da zavolim sebe takvu kakva jesam, jer mi je dosta besa i suza i ogorčenosti što baš ja moram da imam nešto što većina devojaka nema.
Nemojte da me shvatite pogrešno, stvarno sam zadovoljna sobom, kako izgledam, i baš zbog toga me najviše boli, jer da nemam to što imam, tu plavu tačkicu na mestu gde ne treba, koja me toliko sprečava i iscrpljuje moju psihu, bila bih slobodna da radim šta hoću u krevetu, da isprobavam nove stvari, da živim normalno, rasterećeno, a ne da svaki dan razmišljam da li će me neko zbog toga povrediti, ostaviti,
da li ću ikada naći osobu koja će me zaista voleti takvu kakvu me je Bog stvorio…
Umorna sam, premorena od razmišljanja i opterećenja, pogotovo sad kad imam dečka sa kojim mogu da imam sve, koji me voli, koga ja volim…
Bliži se Nova Godina koju ćemo proslaviti zajedno i planirali smo da spavamo.Dugo smo razgovarali, pričali o svemu, dogovorili smo se da se oboje potrudimo, opustimo maksimalno, ako se već volimo i imamo poverenja jedno u drugo, ne bi trebalo da nam ovaj put ne uspe.A i ako ne bude uspelo, on mi kaže nema veze, pokušaćemo opet dok ne bude uspelo, jer je naša ljubav jača od bilo kog problema. Sve je to super, ali on tu jednu stvar ne zna.Kada smo prethodna dva puta pokušali, krila sam to i nisam dozvolila da vidi.S obzirom da je taj beleg na mojoj zadnjici,kad moram da kažem, pobrinula sam se da uvek budemo u misionarskoj pozi kako ne bi mogao to da primeti.Ali to nije resenje, ne mogu vise, non stop sam na oprezu i kad njegova ruka krene ka mojoj zadnjici ja je sklanjam.I to me ubija.Zbog toga i ne mogu da se opustim ni malo, ma ni malo.
Ni prvi dečko sa kojim sam bila nije to primetio taj jedan put kad smo spavali jer smo bili u misionarskoj pozi isto i kad je predlozio da promenimo pozu ja sam skocila i pocela da se oblacim, odbila sam i prekinula to sve, zato sam na početku teksta napisala da je ‘‘delimično uspelo‘‘
Znači,
ne znam šta da radim, dečku nisam rekla za to a za par dana treba opet da pokušamo da spavamo.Kad god mi pomene neku frazu vezanu za zadnjicu, ja potonem, oneraspoložim se i pitam se gde moj život ide.Raskidala sam sa njim par puta ne dozvoljavajući da naša veza dođe do ovog stadijuma, bežeći od seksa tačnije, iako ga želim, ali moja nesigurnost je jača od te želje.
Moja sestra, mama, znaju za taj beleg i govore mi da budem ponosnna na to jer me odvaja od drugih, mama mu govori da je to moj zaštitni znak i nekako pokušavam da prihvatim to i pomirim se sa tim, ali neću moći sve dok ne pronađem način i snagu da svom dečku pokažem to…ne znam da li da mu kažem ili da ga pustim da sam primeti, plasim se njegove reakcije, njegovih reči u tom trenutku, mislim da neću moći da izdržim i preživim momenat kada on to bude video.
Nekada mi dođe da ga ostavim zauvek, a znam da će ga to uništiti jer me voli, i nikada neće znati ni razumeti žašto sam otišla. A ostavila bih ga jer se plašim da će on mene možda povrediti, zbog toga. A možda i ne bi ne mogu to da znam..
Šta da radim?
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Zdravo!
Nažalost moram da te razočaram. Iako tvoj beleg tebe možda čini posebnom, kao što tvoja mama kaže, po tome da se taj beleg tebi ne dopada nisi posebno različita od svih drugih. Naime iako ljudi nerado o tome govore, svako od nas ima nešto na svom telu što mu se ne dopada, šta je na neki način neobično, što bi radije da promeni. Nekome se nesviđa nos, nekome višak kilograma, nekome se ne dopadaju svoje noge, nekome grudi, nekome uši. Neko ima mladež na vrh nosa. Neko pegice po obrazima ili po čitavom telu. poneki mladić ima slabu bradu, a nekome dlake rastu i po obrazima i po leđima. Neko misli da je previše mršav, neko da ima tanke usne, neko skoro da nema trepavice, neko ima bubuljice na licu ili telu…
Nisi dakle po ovome naročito posebna i ja sam potpuno siguran da tvoji momci tvoj beleg ne bi ni zapazili, a ako bi ga zapazili da sa tim ne bi imali nikakav problem a nekima bi verovatno bio i simpatičan. Ako je nekome stalo do tebe, ako te je zavoleo, bio bi spreman da “istrpi” i mnogo gore stvari. Nik Vujičić na primer nema ni ruke ni noge a ima ženu koja ga voli takvog kakav je.
Problem dakle nije na toj razini, već možda u tvom prevelikom strahu da nećeš biti prihvaćena takva kakva jesi, što je prilično uobičajno za tvoje godine (osobe u tvojim godinama često se osećaju kao na pozornici, kao da su sva svetla i sve oči uprte baš u njih), pa verujem da će se, kako budeš psihološki rasla i razvijala se to polako prestati.
Želim ti srećnu novu godinu i puno sreće!
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Imas srece sto ti taj beleg/mladez nije na vidljivijem mestu, npr. na obrazu. U tom slucaju bih razumeo da ti smeta. Ni sama ne mozes da ga vidis bez pomoci ogledala, je li tako? Ako taj beleg pretstavlja samo vizuelni problem, to onda nije problem. Ja oduvek imam pege, i cak su me deca ponekad zadirkivala dok sam isao u skolu, ali nikad nisam imao neki problem s tim. Jednostavno sam ih silom prilika prihvatio kao deo sebe. Sad imam dve kvrge masnog tkiva, jednu na glavi, drugu na ledjima. Pitao sam lekara da li da ih uklonim ili da je bolje da ih ne diram. Rekao je da ne diram ako ne bole, da ne bi doslo do komplikacija. Poslusao sam ga. Hocu da ti kazem da budes racionalna u sagledavanju problema. Taj beleg ce ti kad-tad videti svaki tvoj decko. Jednostavno ga decku pokazi i videces kako reaguje. Mogu da se kladim da ce se nasmejati i reci da si sasava sto od toga pravis problem, posebno ako se tako dobro slazete.