I jos nesto da dodam,u teoriji ja sve razumem i sve mi je jasno,ali u praksi ja ljubavna razocarenja tesko podnosim ne mogu da prebolim ono sto sam mislila da ce biti lepo,a nije. Kad popijem lek za smirenje imam utisak malo mi olaksa svu onu tugu koju prezivljvam jer nista nije ispalo Kako sam zelela,i dugo mi treba da zaboravim sve vezano za tu osobu i ako ně zasluzuje nista vec sam prezir i zaborav,ja zalim ne znam ni sama za cim.

Poštovana,

Tuga pripada raskidu, kao što razočarenja pripadaju ljubavi. Niko raskid ne podnosi lako, ali ako vama izuzetno teško pada i ako jak bol dugo traje (dugo znači duže od dva meseca), onda je svakao dobro da se pozabavite pitanjem zašto je to tako. Ja vam ga nažalost ne mogu dati, jer odgovori su u vama i ja ih ne znam bez našeg zajedničkog istraživanja vaše duše.

Isto važi i za ostala pitanja koja ste postavili. To su odlična i važna pitanja, ali odgovori su u vama. Razmislite kakvog smisla bi u vašem životu imala ovakva iskustva. Da li ste već bili napuštani od strane značajnih osoba ili ste se na neki način osećali napuštani onda kada ste stvarali svoje obrasce bliskih odnosa, u detinjstvu.

Ta bazična iskustva skloni smo da ponavljamo u životu. Čak iako smo potupuno zaboravili da, na primer otac za nas nije imao vremena ili je otišao, da majka nije bila tu za naše potrebe, ili nas je gušila svojom prevelikom brižnošću.., ta iskustva žive u nama i biraju osobe za nas. Više o tome možete pročitati u mojim člancima o [url=http://www.psiho.slavisa.us/ljubav-i-zaljubljenost/296-prava-srea-i-ljubav-ljubav-ili-zavisnost.html]ljubavi i zavisnosti[/url] i [url=http://www.psiho.slavisa.us/ljubav-i-zaljubljenost/297-strah-od-zavisnosti-i-vezivanja.html]o strahu od zavisnosti i vezivanja[/url].

Sasvim je u redu da napustite osobu koja vas je na ovaj ili onaj način razočarala. Štaviše poštovanje svoga dostojanstva je važan preduslov ljubavi. S druge strane budite svesni da bez razočarenja nema ljubavi. Štaviše, ljubav ustupa mesto zaljubljenosti i fantaziji kada počnu da nam se događaju razočarenja. Tek kada se u nekoga razočaramo mi vidimo stvarnu drugu osobu. Tek tada vidimo i da li je možemo ili ne možemo voleti. Gde je granica između mesta gde ćete ponovo dati šansu i između mesta gde nećete dati šansu Vi odlučujete.

S poštovanjem,
Nikola

Hvala puno na odgovoru.U sustini trudim se da razmisljam u pravcu da on nije za mene (sto i inace nije),da ja nikoga ne mogu da menjam,da ma koliko imala zelju za necim ne zavisi sve od mene,potrebno je i da druga strana ,,saradjuje”.Pokusavam da se fokusiram na svoj zivot i neke licne obaveze ali vrlo cesto klonem,razmisljam o njemu,cekam njegovu poruku i to me uglavnom dotuce. Mozda je bolje da izbegavam i da se srecemo,mozda ce mi to olaksati muku posto razmenimo povremeno poruke,navodno uz obecanje popicemo kafu kad se dogovorimo i to je sve. Ne znam zasto sam za kratko vreme mislila da je za svoje godine stabilan a on me je potpuno izneverio. Ali ujedno verujem da sve sto neko uradi jednom uradice ponovo,sumnjam da tu ima ispravke. Ne znaci da sam u pravu ali njegovo ponasanje prema meni u prisustvu drugih ljudi bilo je kao da se ne sazna da smo zajedno i to me je unistavalo i povredjivalo i prebacila sam vise puta ali bez uspeha,odgovora nikad nije bilo skoro nikakvog.Zasto js onda patim,zasto??? Ako je i neko merilo da super izgledam,od njega daleko lepse a i mladja sam prilicno. Gde gresim ja ili on? A po njemu je sve trebalo da bude spontano,ne znam samo do kad i sta? Osecanja,briga,ljubav…