Poštovana,

U ljubavi, pa makar i u poslednjim trzajima, uvek se i uvek će se najviše vrednovati iskrenost.

Iskrenost potiče iz hrabrosti, a hrabrost je opet nešto što nam stvara ta ljubav, koju smo, bar u nekom trenutku života osetili prema partneru.

Hrabrost jeste potrebna za suočavanje sa bolom, sa tugom i sa neprijatnošću koji svakako jesu sastavni deo rastanka. Kako rastanka, tako i same ljubavi, zato budite svesni da će bol uvek biti jedan važan deo ljubavnog odnosa i veze. Rastanak boli, a kako je to njegova priroda, najbolje je da jednostavno i pustimo da tako bude. Telefoni, e-mail, sms, bude nam “bekstvo” od te neprijatnosti i bola. Ali paradoksalno je upravo lični kontakt, pa makar i u tim teškim trenucima, ono što je za nas lekovito.

Zajedno ste bili neko vreme, imali ste jednu divnu priču i jednostavno se ta priča zatvorila, to je u redu. Ne želite da idete preko svojih potreba i često se dogodi da budemo prezasiti jedne ljubavi, to je normalno. Tada ili tražimo drugu ili odvojimo neko vreme svojih dana za upoznavnaje samih sebe i naših potreba.

Valjalo bi tu priču zajedno završiti, isto kako je i započeta – ljubavlju i kontaktom. Jer to je ono što nas čini vrednijim i po čemu će nas ljudi pamtiti. Ni sedam hiljada dugih poruka, to ne može zameniti.

Srdačno,
Ognjen Vukotić