asked 9 years ago Postovani,imam jedno pitanje u vezi poremecaja licnosti.Naime,posle 3 godinje lecenja kod psihijatra u domu zdravlja,saznala sam da je psiholog(kod kog sam paralelno isla) napisala da je njeno misljenje da imam:granicni poremecaj licnosti,izrazena anksioznost,histionicni poremecaj,narcisoidni poremecaj.Da ne pominjem da je mene psihijatar 3 godine “lecila”od panicnih napada(koji su se vremenom smanjili po intezitetu i koje sam prevazisla) i pratece depresije.Da li je moguce da neko ima dijagnozu nekoliko poremecaja licnosti? Znam da je cest komordibitet sa granicnim poremecajem(tipa anksioznost,depresija,panicni napadi) ali nije mi jasno kako to da imam dijagnozu 3 poremecaja licnosti? O cemu tu moze biti rec?
Inace,nemam problem sa tim da prihvatim da imam granicni poremecaj,ali od svih siptoma ja licno,sebe nalazim da jesam osetljivija od drugih ljudi(emocionalnija),ali i da nisam impulsivna,autodestruktivna,nemam crno-beli pogled na svet,niti idealizujem ljude,ali je tacno da nemam stabilne prijateljske odnose,mada nisu bili kratki i intezivni…kako god,ja sam spreman da pomognem sebi i to i cinim,ali mi nije jasno zasto sam za tu dijagnozu saznala tk nakon 3 god(plus sam ja trazila da mi se procita misljenje psihologa) ,i zasto to recimo nije primetila moj psihijatar koji me 3 godine leci…njoj nije pala na pamet ta dijagnoza…
Hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Nije na psiholozima da postavljaju psihijatrije dijagnoze, kao što je poremećaj ličnosti. Na psihologu je da razume i opiše klijenta i njegove teškoće. U tom opsisvanju psiholog eventuleno može da zaključi da je osoba granično organizovana, narcistična, histerionična, ali to ne znali da ta osoba ima ove poremećaje ličnosti. Ako je ipak vaš psiholog koristio kategoriju “poremećaj ličnosti”, onda je verovatno želeo da postavi hipotezu da se radi o nekom od ovih poremećaja ili o više njih. To bi dakle mogle biti samo hipoteze (pretpostavke).
Drugo, granice između različitih poremećaja ličnosti su vrlo nejasne a možda i ne postoje. Ni izdaleka nije dovoljno dokazano da postoje različiti poremećaji ličnosti. Ista osoba od različitih psihijatra često dobija različite dijagnoze, naročito kada su poremećaji ličnosti u pitanju pa je moguće da je čitav koncept pogrešan. Većina poremćaja ličnosti deli veliću simptoma, pa se dijagnoza postvlja na osnovu onoga što se čini istaknutijim. Najzad svaki PL u psihijatriji, deli se na laki, srednji i teški, gde simtomatologija opet mnogo varira.
Ne morate se, dakle, mnogo baviti ovom tematikom jer ona nije za lejke i podrzumeva velika predznanja metodološke prirode, inače je stvari lako shvatiti na pogrešan način. Moguće je da je čitav koncepat psihijatrijske dijagnostike prilično pogrešan. O tome možete više saznati u mom članku na temu [url=http://www.psiho.slavisa.us/blog/entry/priroda-psihopatolokih-kategorija-u-svetlu-narcistikog-poremeaj-linosti-getalt-perspektiva.html]”Priroda dijagnostičkih kategorija u svetlu narcističkog poremećaja ličnosti”[/url], koji doduše nije namenjen lajcima i ako možete da pratite raspravu na tom sturčnom nivou.
Najzad ova vrsta dijagnostike nije od naročitog značaja ni za rad na sebi ni za psihoterapiju. Prava pitanja su kako se Vi osećate, šta činite sa sobom, kako kreirate svoje zastoje, koji smisao oni imaju za vas i u svetlu vaše lične istorije. Narcizam, graničnost, histerioničnost su samo reči i one same po sebi niše ne znače bez vašeg opisa i osvešćivanja onoga što se događa u vama. A kada već imate rad na tim opisima i osvešćivanjima, onda te reči nisu više ni od kakvog značaja. Ostavite ih jednistvno stručnjacima i psihijatriji, gde oni i pripadaju.
S poštzovanjem,
Nikola