asked 9 years ago Porodica ima 4 clana. Otac 51 godina, majka 48 godina, mladji brat 17 godina i stariji koji se vec nekoliko godina leci od OKP 23 godine. Dosadasnje lecenje (Palmoticeva, Institut za psihijatriju…) je ukljucivala farmakoloski tretman, ukljucili smo se i u porodicnu terapiju u Palmoticevu koja nije pruzila nama ocekivanu pomoc. Problem je vezan za opsesivne misli usmerene prema racunaru i sobi u kojoj se on nalazi (soba pacijenta u koju se ne ulazi vec nekoliko godina) i kompulzivne radnje vezane za pregledanje racunara i postavljanje nerealnih pitanja. Izvesni pomaci se jave, pa se stanje opet pogorsa. Suprug, mladji brat i ja aktivno smo ukljuceni u sva desavanja, teoretski smo se obavestili o svemu do cega smo mogli “doci”, ali polako gubimo nadu da ce se OKP znatno umanjiti ili potpuno nestati. Molim Vas za Vase misljenje i odgovor!
Zabrinuta majka
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Opsesivno kompulzivna simptomatologija može biti veoma uporna. Ijako mogu prilično iskomplikovati život ovi simtomi nisu izvor, već posledica dubinskih psiholoških probelam koji zahtevaju vrlo ozbilja, temeljan i često dugotrajan i vrlo delikatan psihoterapijski rad.
Smisao kompulsivnih (prisilnih) radnji je stvaranje i održavanje krhkog osećaja kontrole nad životom. One su osobi veoma važne, sve dok se zdraviji mehanizmi ne uspostve i sve dok se unutrašnja psihička tenzija ne smanji. Stoga se ne savtuje da okolina vrši pritisak da se kompulsive radnje ukinu jer to obično dovodi do pojačanja unutrašnje tenzija i pojačavanja prisilnih misli i kompulsivnih radnji. Savetuje se da se prema ovakvim osobama neguje nežan, topao i razumevajući stav. Kako se osobi ne bi konstno slala poruka o njenoj neadekvatnosti, savetuje se da čalnovi porodice podržavaju i neguju one aspekte ličnosti i načine osnosa koji su dobri i zdravi. Razmislite dakle o tome šta je to lepo, drobi i zravo kod vašeg sina i na koji način možete sa njim negovati pozitivnu razmenu.
Farmakoterija može biti značajna u prevazilaženju OKP-a, ali ima puno klijenata kod kojih ne daje naročite rezultate, naročito bez psihoterapije. Preporuka je ipak da se sa lekovim nastavi dok god psihijatar bude smatrao da je to potrebno (moguće je i da će nekolko puta menjati terpiju, tražeći pravu hemijsku formulu da tako kažem).
Ako niste zadovoljni psihoterapijom koju ste dobili u Institutu, savetujem vam da pronađete dobrog privatnog psihoterapeuta (možete se naravno obratiti i [url=http://www.psiho.slavisa.us/saradnici.html]našem timu[/url]), nekoga ko će sa vašim sinom uspeti da uspostvi kontakt tako da on želi da dolazi na terapiju. Pokušajte dakle sa klasičnom [url=http://www.psiho.slavisa.us/psihoterapija/152-ta-je-psihoterapija.html]individualnom psihoterpijom[/url]. Zatim budite stpljivi pošto su za prevazilaženje ovakvih teškoća potrebni meseci rada, a nekad čak i godine, senibilišite se za male napretke, ne očekujte čuda (nešto što je nastalo godinama ne može se promeniti brzo). Dokazano je da [url=http://www.psiho.slavisa.us/psihoterapija/biloske-osnove-psihoterapije.html]psihoterija menja naš mozak[/url], ali za to je potrebno vreme.
S poštovanjem
Nikola