asked 9 years ago
Postovani,
u poslednje vreme kako pijem flunisan i rivotril po preporuci psihijatra osecam se cudno, nekad sam skroz srecna,a nekada skroz tuzna. Razmisljam o zivotu stalno o tome kako svi idu na posao i rade i razmisljam “pa to ce i mene cekati” i onda se osecam skroz tuzno neraspolozeno, kao da ce uzivanje u zivotu prestati i samo cu morati raditi… U vezi sam takodje, pola meseca i lepo i je ali opet kad razmisljam o zivout tuzna sam, osecam se depresivno i mislim kako ta veza nece uspeti kako ce se kad tad zavrsiti… 🙁 Nemam vere u sebe, anksiozna sam osoba i jako lako odustajem od svega. Kad vidim da je nekom tesko i da je tuzan sazaljevam ga. Po prirodi sam kukavica, puno kukam i analiziram stvari. Kako ce biti u zivotu, sta ce se desavati, sta ako.. i tako dalje… Sta da radim? Student sam i zavrsavam sledece godine fax.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Lečenje samo lekovima nije dovoljno. Važna je i posvećenost samospounaji i traganje za smislom naših iskustava, proces [url=http://www.psiho.slavisa.us/lini-rast-i-razvoj/161-savremen-nain-ivota-i-lini-rast-i-razvoj.html]ličnog rasta i razvoja[/url]. Pesnik koji oseća bol ovoga sveta nalazi smisao svoga iskustva u nastojanju da izrazi svoja osećanja tragajući za savršenom formom. Filozof opisuje našu zavedenos životom kada donosimo bite odluke i naš osećaj zatočenosti putevima koje smo odabrali. I jedan i drugi pitaju se o smislu življenja. I jedan i drugi opisuju život i svet, radost i tugu, nesigurnost, borbu, žrtvu koje čine dramu življenja i život smislenim.
Pesnik i filozof su u svakome od nas, da li ste toga svesni, da li negujete poetičnost i filozofičnost svoga duha, da li čitate velike pisce koji se bave problemima bola i smisla, da li zaista tragate ili zapravo život provodite dremejući?
Niko dakle nije rekao da život samo laki i lep i da svoje tajne i doživlja smisla predaje lako, već se to čoveku događa kroz krajnja iskušenja i veliko traganje.
Vi ste veoma mladi i nalazite se na prekretnici koja je sama po sebi turbulentno mesto. Pokušajte da shvatite smisao svoga stanja. Kakve ono ima veze sa vašom prošlošću, sa vašim detinjstvom, vašim studiranjem? Da li ste odabrali profesiju koju volite i u kojoj osećate da možete da se realizujete? Šta vas plaši u zaposlenju koje vas čeka i šta je za vas rad? Šta je ono čega se zapravo plašite? Da li se uvažbavate u nastojanjima da discipilujete svoj duh i naučite da voljno i svesno dolazite na mesta na kojima se osećate podržano, voljeno, potrebno?
Razmislite o tome kako izgleda vaše konstantno samoanaliziranje? Da li je ono u stvari repetitivno i površno, da li se vrti u krug i da li je obojeno strahom? Ako je tako ona to nije samospoznaja. Gde je u njemu novina? Gde je prodor dublje? Gde je napor da se postave pitanja na koja još uvek nema odgovora, već samo naslućivanje koje traži da se oteletorvi korz vaše dnevne i životne aktivnosti?
Kako terapija [url=http://www.psiho.slavisa.us/psihoterapija/psihoterapija-i-lekovi/189-psihoterapija-i-lekovi-psihoteraija-i-psihijatirja.html]lekovima[/url] nije dovoljno, jer lekovi ne obezbeđuju spiritualni razvoj, ovu vrstu potrage za novinom i dubljim razumevanjem sebe možete dobiti i korz proces psihoterapije.
S poštovanjem,
Nikola