Poštovana,

Teško da možete da učinite neke prevelike promene u vašem bratu, ukoliko on sam nema motivaciju, a ni želju da ih načini.

Preterano igranje igrica, svakako da predstavlja jedan opasan vid adikcije, preko kojeg se od realnih problema beži u virtualni svet, u kojem možemo da budemo bilo ko; heroji, pobednici, ratnici, uspešni ljudi, itd.

Medjutim, ono što malo ljudi zna je kako da adikciju okrene u svoju korist i na taj način spoji lepo (za njega strastveno igranje igrica) i korisno (npr. dobijanje novca). Mnogi strastveni “gejmeri”, za koje biste rekli da su osudjeni na propast, su od sebe napravili brend putem youtuba i ostalih sličnih sajtova, jednostavnim kačenjem video klipova na kojima igraju igrice. Pokušajte, ako ništa da ga podržite da načini neki takav korak.

Svakako da napadi i osudjivanje, kao ni, ma koliko dobronamerne priče, neće uroditi plodom, jer ih može okarakterisati kao direktne napade na njegovu ličnost i nešto što on voli.

Možete se takodje i zapitati zašto to radi? Da li je dovoljno radio na svom samopouzdanju, da li je dovoljno siguran i spreman za koorporativni svet, za posao, za život? Pokušajte da istražite takva pitanja i da mu pristupite sa druge strane, kao čoveku, koji možda svoje probleme krije, bežeći u virtualne svetove. Provodite više vremena sa njim, zovite ga da vidi svet oko sebe, da vidi tu drugu stranu života koja nije samo besciljno igranje igrica. Naravno to učinite sasvim nežno, bez nagona da mu nešto traljate na nos, jednostavno samo provedite neko vreme sa njime napolju, pokušajte da ga upoznate bolje; izvan te njegove “gejmerske” ljušture.

Na kraju krajeva, na njemu je da se promeni ili ne, vi tu samo možete da budete za njega, ukoliko odluči u nekom trenutku da se zaposli.

Zapošljavanje je krupan zalogaj, pogotovo za nekoga ko je možda nezreo. Zato pokušajte sa malim zahtevima od njega, kao na primer, da manje igra igrice, da izadjete dva puta nedeljeno na sat vremena, itd. Pokušajte da nametnete svoje male zahteve i verovatnije je da će u jednom trenutku prihvatiti veliki, kao što je zapošljavanje.

Okrenite se zato najviše sebi. Zapitajte se šta za vas znači njegovo zapošljavanje, njegova sigurnost, njegovo igranje igrica? Gde ste vi u svemu tome? Da li plašite za njegovu budućnost? Da li se plašite možda da će vam biti teret čitav život ukoliko nastavi sa ovakvim ponašanjem?
Ova i mnoga druga pitanja, do kojih ćete možda sami doći, vas mogu okrenuti sebi i svojim procesima, koji će paradoksalno, kada se vi budete osećali bolje, možda skinuti mentalni pritisak i sa vašeg brata. Tada će on sam uvideti da je vreme da se promeni. U psihoterapiji se ovo naziva [url=http://psiho.slavisa.us/psihoterapija/getalt-pristup/185-paradoksalna-teorija-promene.html]paradoksalna teorija promene[/url].

Pozdrav,
Ognjen