asked 9 years ago Sin mi je rodjen 1991g.2011 je prvi put primljen na psihijatriju u Novom Sadu,2012g je opet hospitalizovan dijagnoza F29 privodjen sa milicijom isanitetom oba puta sam ga ja prijavila.Prepisana mu je inekcija RISPOLET CONSTA koju je primo 2,5g ,za to vreme zivi sam u gradu studira po onda radi 7meseci.Njegov privatni psihijatar ga skida sa inekcije na njegov zahtev da je novu dijagnozy F60.0 i preppisuje lekove.Lekove pije tri meseca dobro funkcionise samostalni je umetnik koji radi za strance tu nastaje problem visak slobodnog vremena,nemoze da se uklopi u drustvo ,nema devojku.Prestaje da pije lekove veruje u samoizlecenje ali ima sumanute misli i mracni izgleda straso mije sto uvek pri kraju lecenja odustane.Napominjem da je nasilan samo prema nama,da ga se bojimo ima 100kg trenira boks isad treba mi da uticemo na njega .Kako ziveti u takvim uslovima.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Pomenuti poremećaji ponekad traže dugo lečenje. Nekad je upravo “lečenje” da se sa ovom vrstom poremećaja kvalitetnije živi, pa lečenje može trajati i decenijama. Obično se odvija sa prekidima što po sam tok lečenja nije dobro ali je okolina često nemoćna.
S obzirom na dijagnoze ono što ste opisali deluje dosta dobro. Dobro je što uspeva da radi, dobro je da trenira, što studira, što živi sam. To su pokazatelji da ima nade i zaista mu treba čestitati na njegovoj borbi. Kod tvrdih i beznadežnih poremećaja ličnosti osoba niti želi da radi na sebi niti smatra da joj je to potrebno. Ako se ipak vraća terapiji to je veoma dobro. Kombinacija terapije lekovima i psihoterapije bi bila najbolja.
Što se tiče vašeg ponašanja prema njemu, molim vas da se obratite nekome od terapeuta koji ima iskustva u radu sa psihotičnim i sumanutim stanjima jer će vam biti potrebna čitava edukacija i možda kontinuirana podrška što ja ovim putem ne mogu da vam pružim. Možda je najbolje da se povežete sa udrženjima koja se bave zaštitom duševno obolelih, kao što je na primer organizacija “Duša” i da vidite kakvu pomoć oni mogu da vam pruže. Izvesne oblike rada i podrške roditeljima, obično pružaju i psihijatrijske ustanove pa proverite da li tako nešto postoji u ustanovi koja vam je najbliža. Možete se konsultovati i sa njegovim psihijatrom koji ga je lečio ili ga zamoliti da vas poveže sa psihijatrom kod koga se sada leči.
S poštovanjm,
Nikola