asked 10 years ago
Zdravo svima koji budu procitali ovaj post.Moj problem je sledece prirode.Naime,od I godine srednje skole “progoni” me jedan decko,koji vazi za problematicnog nasilnika.Kada kazem “progoni” mislim na cinjenicu da mi je ranije cesto dobacivao,namerno prodje pored mene pa me udari ramenom.Ja nikada nisam voleo,niti sam pristalica fizickih konflikta pa shodno tome ne umem ni da se tucem jer me nikada nije zanimalo i nisam se razvio u tom pogledu.Taj decko mi,svaki put kada ga vidim,izaziva panikau jer imam fobiju da me ne izblamira pred nekim vecim drustvom.Kako da se izborim sa tim?U slucaju da mi neko od vas predlozi da popricam sa njim,odmah da vas obavestim da je to nemoguce,jer je decko ogranicen i ne bi uspeo da shvati.Vise ne pohadja moju skolu,izbacili su ga.Toliko o tome.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Zdravo!
Nasilnici su u svojoj dubokoj suštini najčešće najnesigurniji ljudi sa kojim ćeš se susresti u toku života. Kao što si i sam rekao, njihova “ograničenost” je ta koja ih tera na mučenje, zastašivanje, itd; i od toga dobijaju samopouzdanje. To samopouzdanje je klimave i jako površne prirode.
Pokušaj da vidiš šta je to što te zapravo plaši. On sam ili reakcija okoline na njegove postupke prema tebi. Imaj u vidu da će ljudi, vredni tvoje pažnje, tvoji prijatelji, kao i vredni ljudi sa strane, najverovatnije pre osuditi njegove potupke nego ismevati tvoj “blam”. Čaš šta više, možda će i uskočiti u tvoju odbranu. Oni ljudi koji se budu potkrepljivali smehom njegove postupke (ukoliko takivih uopšte i bude), su ljudi za tebe ne vredni, te stoga njihova osuda, reakcija ili dobacivanje, za tvoje postojanje uopšte nisu ni bitne.
Razmisli o tome da potražiš pomoć od prijatelja, školskog psihologa ili čak roditelja. Tu nema stida, nema blama. Oni su tu za tebe, to je nešto što ćeš shvatiti kada im se budeš i obratio za pomoć. Isto tako i pomoć policije dobro dodje. Možda ti ovo izgleda preterano, ali ćeš se iznenaditi koliko je delotvorno. Policija ima obavezu da reaguje na svako nasilništvo. Ne verujem da će mu biti sve jedno kada mu inspektor pokuca na vrata da uzme izjavu.
Potrebno je samo da se ne plašiš njegove reakcije, jer pokušavaš da zaštitiš sebe. Slažem se sa tobom da nasilje nikada nije rešenje, upravo stoga pokušaj da poradiš na drugim apsketima svoje muškosti, koji će ostavljati čak i bolji uticaj nego površno nasilje. Spuštanje pričom, dosetkama i šalama, pred devojakama ga može pokopati, ignorisanje njegovog postojanja takodje, itd.
Život je takav da ćeš nalaziti svakakve provokatore. Ovaj ti nije ni prvi ni poslednji. Zato je odlično vreme da počneš da se baviš svojim procesima, rastom i razvojem, kako bi osvestio svoje nesigurnosti, želje i ideje. Na tom putu ćeš sigurno imati podršku bliskih ljudi, koji će tu biti za tebe, kao što će biti i sada ako im se obratiš za pomoć.
Srdačno,
Ognjen