Postovani, nadam se da mi mozete pomoci. Raskinula sam sedmomesecnu vezu na daljinu. Pre nego sto smo stupili u vezu smo se dopisivali par meseci, bila sam odusevljena njime. Medjutim, postepeno sam popustala na fakultetu, da napomenem da sam bila odlican student, tako da mi se zivot sveo na razgovore telefonom, preko skajpa i dopisivanje. U medjuvremenu, on je meni pricao o svojim problemima koji jesu bili ogromni, ja sam se nasla tu da ga saslusam, da dajem savete, pomazem i slicno. Vremenom mi je on postao centar sveta, pocela sam da se udaljavam od prijatelja, porodice,on je imao prigovore sto na moj smisao za humor, sto na moje ponasanje (jako sam opustena, prijatna za razgovor, okarakterisana kao duhovita i inteligentna) i nekako je pocelo da izgleda kao da je on u svemu bolji od mene a da ja bas i nisam takva kakva sam mislila da jesam. Desavalo se da se u toku sasvim obicnog i normalnog razgovora ja nasalim i onda krecu pridike s njegove strane, rasprave koje se vrte u krug i koje postaju ispiranje mozga, tako da sam ja na neki nacin imala fobiju od njih i pocela da strogo vodim racuna sta cu da kazem. Pocela sam da se plasim razgovora, jer je vrlo cesto umeo da bude nervozan ili jednostavno ljut na mene zato sto se setio necega sto sam rekla pre 10, 20 dana, necega sto sam uradila,naglo je menjao raspolozenje, sto je dovelo do toga da ja iznova i iznova preispitujem sebe i na kraju zakljucim da sam ja kriva. Ignorisao je moje poruke, govorio mi da nije normalno da se cujemo toliko cesto jer mora da radi i druge stvari, iako je on bio taj koji je na tome insistirao u pocetku, ja sam to prihvatila i postala sam zavisna od njega pa sam bila sigurna da sam ja za to kriva, da sam mu dosadila. Posle nasih svadja i rasprava nisam mogla da razgovaram sa drugim ljudima, da ucim, jedem, spavam. Tek kad bi se nas odnos unormalio, ja sam postajala vesela i mogla sam da funkcionisem. Da napomenem jos i da mi je par puta rekao sta bih mogla da obucem, sta da ne oblacim kad je on tu, kako da se sminkam, kakvu frizuru da nosim, a prilikom jedne rasprave da nisam pametna kao sto mislim i da imam neki problem “u glavi”.
Unapred hvala na odgovoru.
Poštovana,
Ne razumem šta je Vaše pitanje, jer ga niste baš formulisali, ali ću pretpostaviti da Vam treba podrška zbog Vaše odluke.
Imate je.
Nadam se da ćete biti odličan primer mnogim ljudima koji su u sličnoj situacij, jer sam do sada video dosta pitanja koja se tiču toga da ih partner u vezi nipodištava i ne vrednuje autentičnost njihove ličnosti, tj. pokušava da ih promeni. Mnogi se tome i povinuju, a tada nastupa psihička agonija.
Vi ste naprotiv učnili pravu stvar. Treba da imate u vidu da se u životu ne smemo okružiti ljudima koji nas ne vode nigde i koji nam vrednosti crpe, a samim tim i energiju. To su ljudi koji nisu na dobrom putu i kojima treba druga osoba, koja je možda potpunija od njih, kako bi se hranili njihovom energijom, uspehom, itd.
Podržavam Vas da se klonite takvih ljudi u životu uopšte i nadam se da će svi koji čitaju ovaj odgovor to učniti. Znam da je to nekada jako teška odluka za doneti, da su to nekada ljudi koje mnogo volimo, itd. Ali treba dobro razmisliti šta nam je cilj, kao što sam već napisao u odgovoru pre ovog, da li da upotpunjavamo druge i živimo da druge ne bismo razočarali ili da se posvetimo svom rastu i razvoju, filtriramo ljude koji nam ulaze u život, uzimamo vrednosti, a za uzvrat i dajemo svoje?
Čestitam Vam na odluci! Sada Vam predstoji period povratka ka normalnosti, možda i tugovanje. To su normalni procesi posle svkog raskida veze, pogotovo veze koja je bila mučenje. Prihvatite te procese i nastavite da se borite za svojim samoostvarivanjem.
Srdačno,
Ognjen
Hvala Vam puno na odgovoru, podrska mi je i bila potrebna. Trudim se da se vratim na staro, da krenem normalno da funkcionisem sa ljudima i u zivotu. Probao da dodje na razne nacine do mene, pod izgovorom da me iznenadi, verovatno nije znao da sam podelila problem sa bliskim ljudima koji su to prestali da budu, ali mu moja porodica i prijatelji to nisu dozvolili. Hvala Vam jos jednom.