Dobar dan.

Primetila sam ja je naš narod prilično netolerantan za neke stvari, ali takodje mislim da baš, baš preteruje. Jako se lomim da li su u pravu oni ili ja, pa odlučih da pitam vas. U životu me je retko kad privukao neki muškarac. Bukvalno 3 puta. Prvi put sam bila jako razočarana da nisam verovala kakvo djubre može ispasti neko. A onda mi je to potvrdio još jedan muškarac. Prvi raskida veridbu par dana pred venčanje. Patila sam jako dugo i bojala se da opet zavolim. A onda sam zavolela drugog muškarca koji je bio savršen dok nismo imali odnose, a odmah sutradan nakon toga se vratio bivšoj i odlučio da je ženi. Noćima spavala nisam. A onda sam otišla na zabavu kod drugarice u skontala koliko je svet mali. Imala sam pre svega taj moj nedodirljivi stav i kontala da tu nema nikog za mene kao po običaju. A onda se iznenada pojavio dečko čiji me je pogled oborio sa nogu. I tako dok su se drugi mučili da mu privuku pažnju, meni kojoj, ponavljam, zaista je teško da je privuče neki dečko- sve vreme pažnja je bila usmerena na njega. Kad mi je prišao u uhvatio me oko struka, osetila sam neku struju, bukvalno kao nikad u životu. Medjutim, kroz razgovor sam shvatila 2 stvari koje su me jako prepale u rastužile. Prvo- prezime mi je bilo čudno jer je isto kao od mog bivšeg koji se ženi, a onda se ispostavlja da zaista jesu braća, ali ne baš tako bliska. Da li ima nečeg lošeg u tome? A još kad smo skontali da je 5 godina mladji- mogla sam da umrem. Ja imam 24 godine, a on 19. Mada je rekao da mu to nimalo ne smeta i da je bio sa devojkama koje su moje godište- pobegla sam kući. Ali, evo danima ne prestajem da mislim na njega, jer ON je opet oživeo tu neku struju u meni. Kada sam rekla njegovom rodjenom bratu da mi se Neca udvara a da ja nisam ravnodušna rekao je da sam bolesna u mozak i da njega razume jer je u tim godinama, ali da sam ja ta koja je bolesna itd. Pritom me je napao da sam bila već sa jednim iz njihove familije i da ne može da veruje da sam pomislila na to. Ja sam sa tim dečkom koji me je napao inače jako dobra drugarica, mada ponekad mislim da on oseća nešto više. Ali ja ne želim njega. Želim SAMO tog 5 godina mladjeg koji mi ne izbija iz glave. Inače da naglasim da dečko koji je raskinuo veridbu par dana pre svadbe je bio 3 godine mladji od nene, ali moji ga nikada nisu prihvatili. Kad budu saznali za ovog- smatraće to brukom veka i prekinuće svaki kontakt samnom izbacivši me iz kuće. To je neminovno. A sa druge strane, zaista neopisivo želim da budem sa njim. Šta vi mislite o svemu? Za par dana ću se na drugaricinom rodjendanu sresti sa njim. Ono veče sam mu pobegla i odolela, al ovaj put sam sigurna da neću moći. Nisam ja kriva što je on mom bivšem brat, zaista nisam znala jer je familija bivšeg baš ogromna, ali eto, nešto je ipak htelo da nas spoji. Bojim se osuda, ponižavanja, ogovaranja i odbacivanja. Ne želim da izgubim porodicu i društvo niti da me smatraju bolesnicom, a ni bez njega ne mogu, jer mislim da sam se jako zaljubila. Da li je zaista to bolesno i šta da radim?