Draga, nisam psiholog ali sam osetila potrebu da ti odgovorim kao neko ko ima više životnog iskustva, a u nadi da ću ti pomoći. Ne bih da to zvuči kao fraza, ali roditelje ne možemo birati. Ono što možemo da izaberemo je naš pogled na njih i na naš odnos. Odvratne reči koje ti otac upućuje i majčino ponašanje ( da, i nejna pasivnost povodom takvih uvreda je podjednako loša ) govore mnogo o njima kao osobama, a ne o tebi. Sama činjenica da si ti prepoznala njihovo ponašanje kao uvredu i nepravdu je veliki korak, dokaz da i pored njihovog užasnog odgoja ti izrastaš u zrelu ličnost. Ne dozvoli da njihova zloba unese otrov u tebe, već uči iz tog iskustva, uči kako se ne treba ponašati prema ljudima.
Ponekad nam se u teškim trenutcima smrt čini kao dobar izlaz, ali nije, ti to osećaš i znaš. Jednog dana, koji ti sad deluje možda daleko, ti ćeš formirati svoj život po svojim pravilima. Kažeš da nemaš snage, a ja se recimo divim tvojoj snazi koju pokazuješ, između ostalog, i time što si pored svih muka koje ti oni priređuju dobar đak.
Možda ti ovo sve zvuči komfuzno, psiholog će ti bolje objasniti kako da se oslobodiš roditeljskih stega, ali se nadam da sam ti ovim postom makar malo pomogla.
I još nešto, jedini put da se i fizički odvojiš od roditelja je put obrazovanja, zato nastavi da učiš, za sebe i svoju budućnost.
Želim ti puno sreće:)

[color=][color=][/color][/color]Slusaj!!!Hvala Bogu pa si ziva i zdrava,to sto nisi ljepotica,nismo svi obdareni.Tvoja misija je u necemu drugom..jos nisi otkrila dio sebe.Ja ti predlazem da pokusas naci posao,da buded vrijedna,osamostalis se.Za pocetak zivis privatno.Imas svoj zivot.Pa mozes tako i ustedjeti pa neke korekcihe uraditi na sebi ako si ti licno nezadovoljna izgledom.Lijepo se ponasaj,budi kulturna,edukuj se…I budi uvjek stalozena i smjeskaj se na te njihove rijeci.Nece te v it se spopadati.

Hvala Vam mnogo na savjetima. Učinili su da se makar malo osjećam bolje :-)!

Učinili ste da se osjećam bolje!

Zdravo!

Svako od nas ima po neki fizički nedostatak. Najzad lepota je prolazna i po mom mišljnju zaista nije od neke naročite važnosti. Znam mnogo nesdtvarno lepih i veoma nesrećnih ljudi. Svako ljudsko biće sa druge strane ima svoju specifičnu lepotu i svako, kako god da izgleda u životu prolazi korz velika iskušenja.

Verujem da se osećaš nepravedno zapostveno. Tvoji rodtelji verovatno toga nisu svesni, nažalost veliki dao svakog od nas je nesvestan. Na tebi je da jednostvno tražiš svoj put i svoju sreću. Svi mi koji smo na neki način u detinjstvu i mladosti ozbinjo prikrećano razvijamo načine da to kompenzujemo i tako tražimo svoju šansu, na primer kroz školu, kroz umetnost, kroz rad na sebi. Ako u tim procesima istrajemo nedostatak se na kraju obično pretvara u našu prednost.

Želim ti puno sreće, Nikola