asked 10 years ago Moj sin ima 5 godina i 2 godine ide u vrtic. Miran je pivucen,osetljiv i stidan.problem je u tome sto se niko od drugara ne igra sa njim,zato sto je mirniji decak. Ukazala sam vaspitacici na problem, ona to ne vidi kao problem. Cak i kada ode na rodjendan kod drzga iz vrtica sam se igra. Uglavnom mu se obracaju kada ga vredjaju ili zele neku pakost da mu nacine. Osecam da to nije u redu za detetov razvoj i vidim da tu nesto ne funkcionise,ali ne umem sama to da resim.razmisljala sam i o promeni grupe na jesen.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Vodite računa o tome da jednostavno ima dece koja su po temperamentu takva da im više prija da se igraju sama pa je to na neki način važno respektivati. Takođe je važno imati u vidu da se ne razvijau svi mališani istim tempom i u svim sferama.
Razgovarajte malo sa njim o drugarima. Ponudite mu da ih nacrta kako se igraju. Pitajte ga da li mu se neko od drugara posebno dopada. Igrajte se malo sa njim raznih uloga. Na primar pitaje te da li omiljni meda ide u vrtić, da li ima drugare, koje igračke su njegvo drugari, čega voli da se sa njima igra.
Razmislite da ga upišete na neki sport, za početak to može biti bilo šta što vam je blizu pošto za tako malu decu nema mnogo mogućnosti. Pokušajte da što više vremena provedete sa njim napolji, pentranje po spravama, spuštanje niz tobogane.., insistirajte na manuelnim igrama, npr. skupljmo graničce, beremo sveće, pravimo kulu u pesku. sa sedam godina možete ga upisati na neki kontaktktni sport kao što je fudbal ili na neku boričaku veštinu, ajkido, karate, tekvondo. Rad na motorici dečacima jako podiše samopouzdanje.
S poštovanjem, Nikola