Poštovani,
molila bih za 1 kratku,stručnu opservaciju moje situacije.Elem,u emotivnoj sam vezi sa čovekom brze i plahe naravi.retki su momenti kada on sa mirom može pristupiti nekom razgovoru,uglavnom je tu nerviranja,negiranja,optuživanja 2.str.,verbalno vređanje teškim i ružnim rečima a ja sa svakim sa poštovanjem i uvažavanjem pričam pa tako i sa njim,i te uličarske žargone i psovke nisam ponela iz kuće niti sam ih ikad želela naučiti.Šta više ,uviđam, moja mirnoća,ga nervira te je par puta nasrnuo na mene fizički,stežući me za vilice i za grkljan-sutradan bi bio bez izgovora za takvo divljaštvo i ćutao bi danima,nedeljama-čak kad bi i propričali na moje insistiranje,ne izvinjava se već pravda sebe da sam ga ja isprovocirala,a kad ga pitam čime?,kaže pa svojim ponašanjem.Svaka rasprava se završava kako i teče-njegovim monologom šta ga je povredilo sa moje str.od pamti veka,i nikad se ne možemo držati sadašnje teme od te zlurade prošlosti kojoj poseže iznova.i onda počne da me vređa,i kad se izdernja,pobegne negde napolje.I onda iznova nepričanje i iznova mulačenje nedeljama,ma i na ulici kad se sretnemo ne javi mi se a u stanu samo dođe,prespava i ćuti u prolazu.Tog čoveka sam odavno zavolela ali u ovim godinama,posle 7god.veze,braka,pitam se kako mogu tako da živim jer ne mogu više da svarim takvo neponašanje i tu zadrtost.Život mi prođe u njegovom durenju.I iskrena da budem mučno mi je da započinjem bilo kakav razgovor sa njim jer znam da uvek može da rezultira njegovim ćutanjem.
Na koji način pristupiti tom psihološkom profilu čoveka da bi se mogla povesti normalna konverzacija?Hvala na odgovoru.