Postovani, imam veliki problem pa se nadam da mi mozete pomoci. Ja imam 33,supruga 30, zivimo zajedno tri godine. Imamo cerkicu koja je napunila dve godine januara i sina koji puni godinu dana maja. Supruga cuva klince kuci,na porodiljskom je. Posao koji ja radim je takav da su pored mene koleginice,i supruga pravi problem od pocetka nase veze zbog toga. Razgovarali smo vise puta o tome ali uvek kada me neka koleginica pozove ili ja neku pozovem u vezi posla pocinje svadja zasto me zove. I ja uvek objasnjavam ali bez ikakvog rezultata. Non-stop sam aktivan za svoju porodicu,zivimo sami i uvek pravo sa posla kuci,pomazem oko klinaca,sve sto treba donosim,kupujem,sredjujem. Kod nas nema muskih i zenskih poslova. Te rasprave i svadje ja vise ne mohu da podnesem. Nece da prihvati da je njena ljubomora bolesna,ja hocu da zajedno odemo kod psihologa ali ona nece. Ne zeli da vidi da se ja trudim oko nas vise od svih drugih muskaraca koje poznajemo. Ja nju najiskrenije volim,ne zelim da nasi klinci odrastaju sa jednim roditeljem… Jednostavno,nemam vise snage da guram napred a ona nazad. Na silu necu i ne mogu nista… Sta jos mogi da uradim???
Poštovani,
Izvinjavamo se zbog dugog čekanja na odgovor.
život vaše supruge progaš je kroz niz jako velikih promena. Stdunoća sama po sebi je neverovatna hormonsko-fiziološka transformaacija, a ona ih je imala dve uzastopse. Onda tu su ukazak u brak (promena važnog statusa), možda preseljenje, dvadesetčetvororčasovna usmerenost na decu, gubitak (makar privremeni ali koji dugo traje) ostalih formi ispoljavanja života kao što su posao, promena socijalnog života…
Koliko god vaša supruga to želela i radovala se, ove ogromne promene koje sa sobom nose krupne ćrtve, obaveze i moranja snažno utiču na njenu psihu, i moguće je stvaraju mnoga nezaovoljstva i trpljenja, strahove, pitanja. S obziro da Vi, kolko god se trudili da sa nom ravnomerno podnesete teret porodičnih dužnosti, na čemu vam ja od srca čestiam, ipak imate i spoljašnji život i jedan stepen sloboda i šarenila ona vam na tome makar i nesvesno, iracionalno može zavideti, jer jos isgurno (kao u ostalom ni vama) nije lako da sve ovo izržava.
Vaši poslovni kontakti mogu tako bti okidač koji će pokrenuti njene nataložene frustracije. Moguće je da neke probleme u vazi sa tim vuče i iz svoje istorije (ranijih iskustava ili čak iz porodice, recimo loš odnos između roditelja).
U vezi svega toga sad Vi zapravo verovatno i ne možete mnogo da učinite, onosno ne više od onoga što već činite. Ono što možete to je da na nene provokacije ne reagujete burno, da je jednostvno pustite da se prazni i izbegavate da učestvujete u tome. Po onoj narodnoj za svađu je potrebno dvoje, ako se vi sklonite, prošetate pet minuta, ona će se možda za to vreme smiriti. Važno je dakle da se ne upecate na njen prvi udar, da kako god možete verujete u nju, da budete tolernatni. Nemjte skrivati telefon i poruke a kada vas pozovu koleginice možete uključiti interfon da bi čula razgovor. Bar dok ste u kući u razgovoru sa koleginicama budite formalni, poslovni i kladni, nemojte koketirati. Kada je napadne ljubomora recite joj samo da vidte da je sada jako ljuta i da ne žeite pod tim uslovima da razgovarrate jer ne želite svažu. Recite joj da možete razgovarati kada se smiri i izađite na pet pinuta napolje.
Što čeće je iznenađuje sitnim pažnjama. Gedajte da se što više posvetie njoj (kolko je to u vašoj situaciji moguće), odnosno trudite se da zbog dece vaš odnos što manje trpi.
Ako ona ne želi na teriju ididte Vi. Pokušaje odabrati muškog terapeuta. To će vam pomoći.
S poštovanjem, Nikola