I mene zanima isto pitanje. S tim sto sam ja probala sa jednim, pa sa drugim, pa sa trecim i svaki je imao isti princip-sedi i razmisli o cemu smo pricali i nadji put,kao da o tome ne razmisljam vec duze vreme i ne nalazim resenje, bez ikakvih smernica kako dalje (ili su smernice saveti iz novina koje sam odavno procitala i ne znam kako da konkretno primenim na svoj slucaj), jer, po njima, psihoterapija nikad ne daje odgovore. Potrosila sam silno vreme i dosta novca bez rezultata. Tako da ni metod- nadji odgovarajuceg psihoterapeuta u mom slucaju ne uspeva.
Ako psihoterapija ne daje odgovore,a tebi se ne ukaze odgovor posle vise razgovora, ko onda daje?
Ili mozda postoji poseban pravac koji je malo konkretniji od nekih drugih pravaca?

Poštovani korisnici,

Na koji će način, koliko brzo i kako psihoterapija biti od pomoći individualna je stvar i zavisi od vrste problema, sklopa ličnosti klijenta, vrste terapije, kvaliteta terapeutove edukacije, stila terapijskog rada, stepena posvećenosti klijenta i terapeuta. Vaša pitanja su vrlo uopštena, rlo malo mi govore o vama i o priodi probelam o kojima je reč, tako da mi je teško da dam konkretnije odgovore.

Generalni savet koji mogu dati je da o ovim temama i o svom nezadovoljstvu otvoreno razgovarate sa terapeutima. Pokušate da sa njima postavite konkretne ciljeve i da jasno definišete kako će te prepoznati da je cilj ostvaren ili da se cilju bližite.

Tako će vaši terapeuti moći da vam kažu svoje mišljenje o tome koliko su vaši ciljevi realni i da li veruju da vam mogu pomoći i koliko smatraju da je vremena potrebno. Ne bi trebalo da bude problem i konsultovati više terapeuta, edukovati se o vrsti terapije (školi) koju ste odabrali, istražiti koji su principi u koje ona veruje i formirati svoje mišljenje o tome. Aktivan odnos prema terapiji i svom probalmu načelno je poželjan. Štaviše deo terapijskog odnosa je edukacija o načinu na koji terapija radi.

Treba imati u vidu da terapeut nema ni čarobni štapić ni savet od milion dolara koji rešava problem. Psihoterapija nije brz proces. Najčašće su problemi samo ono vidljivo, vrh ledenog brega kako se to obično kaže. Život i ličnost nisu jednosvne pojave, o svakome od nas mogao bi se napisati čitav roman u više tomova. Kada se ozbiljno istražuje, a to je osnovni zadatak terapije, obično se otrkije da su manifesti problemi samo posledica načina na koji je organizovana naša ličnost i naš život godinama unazad, kako naš svesni tako i naš nesvesni deo. Tada je posao terepije da mobiliše prirodne snage organizma za promenu, za lični rast i razvoj na nove načine, a to je vrlo opsežan i nekada dugotrajan posao. Neke vrste probelam zapravo su posledeica načina na koji smo vodili život godinama, duboko ukorenjenoh navika, nesvesnih strhova.., pa je taško očekivati da će nekoliko sati razgovora imati moć da promeni nešto što se stvaralo čitav život.

Dobar paramter da smo odbarli dobog terapeuta može da bude da se posle seanse (možda ne baš posle svake, ali posle većeg broja njih) osećate zadovoljno, da osećate da nam je lakše, da imamo želju da dođemo opet. Dobro je dakle ako osećate da je terapeut tu za vas, da je zainteresovan, da ima ozbiljno poštovanje za vaša pitanja i razmišljenja, da je spreman da ih istražuje dok ih jasno ne shvati, da osećate da vas razume i da može da vam jasno ponovi šta je ono što mu govorite. Dobro je ako osećate da možete slobodno i direktno da mu kažete sve što vam je na umu, čak i o njemu i o terpiji i dobo je ako je terapeut spreman u tome da vas podrži. Dobro je da u terapiji postvaljmo pitanja i uz pomić terapeuta tražimo način da ga dođemo do pravih pitanja koja bi mu postavili. Dobro je ako razgovor ima energiju, ako bar malo osećamo da smo se ta terapeutom sreli i prepoznali. To su pokazatelji na osnovu kojih sami želimo da svom terapeutu i terapiji damo šansu. Ono osnovno što je lekovito u terapiji je odnos. Nekada su međutim naši nesveni mehanizmi odbrane takvi da nam je teško da sa terapeutom kreiramo razmenu i da je potrebno barem nekoliko nedelja rada da bi to počelo da se događa. Nisu svi terapeuti podjednako zaniteresovani i motivisani, podjednako obučeni, agilni. Mnogi rade i neki drugu posao ili su pretrpani klijentima ili su izgubili svežinu i interesovanje, ili se posvalju nadmeno a sve to se lako oseti. Valjda dakle malo osluškivati svoju intuiciju.

Razrađeni klijenti koji su već godinam na razne načine radili na sebi i koji imaju sfere u životu u kojime se osećaju potvrđeno, koji su razvili dobre sisteme podrške mogu veliku korist izvući i iz svega nekoliko radova, nekad čak i iz jednog jedinog. Jasni pokazatelji nepretka često su vidljivi posle 3 do 6 meseci. S druge strane ima klijenata za koje je napredak sama činjenica da ostaju enelemtarno funkiconalni i da se nakon seansi dan dva osećaju bolje.

Osim teraije kao forma pomoći na raspolaganju klijentima stoji i nešto drugačija forma a to je savetovanje. Savetovanje je kraće, direktnije, mnogo manje zasnovano na kvaliteu odnosa klijent-terapeut a mnogo više na davanju konkretnih sveta. Probem je međutim što mi obično tačno znamo šta bi smo trebali da radimo ali jednostvno to neradimo. Tada je zadatak terapije da istaži na koji način sabotiramo sebe a aura teraije je nešto što nam tokom tog procesa daje nove isksutva razumevanje sebe i ljubavi prema sebi što sve zajedno za posledcu ima relativnu promenu tih dubokih unutrašnjih mehanizma i konflikata koji nam crpe energiju i koji nas drže u zastoju.

Radi edukacije o prirodi terapije preporučujem sledeće tekstove:
http://www.psiho.slavisa.us/psihoterapija.html
http://www.psiho.slavisa.us/psihoterapija/biloske-osnove-psihoterapije.html

S poštovanjem, Nikola