Poštovana Svetlana,

Tri su strategije moguće u pristupu ovom problemu. Prva bi se sastojala u tome da svemu ne posvećujete mnogo pažnje, odnosno da probati da privremeno zaboravite na sve. Deca nekad neće nešto da rade baš zato što smo mi jako zapeli da ih nateramo. Kada se pritisak olabavi oni su skloni da zaborave i uklope se u ono što radi većina. Ova strategija je samo ponekad delotvorna jer deca jednostavno ispituju granicu i ići će onoliko daleko koliko mogu.

Druga strategija bi se satojala u tome da iskažete odlučnost da mu postavite granicu. Deca mogu biti veoma čvrsta u borbi za svoje granice, pogotovo ako smo ih već mnogo puta uverili da plakanjem mogu da isteraju svoje. U tom slučaju morate jasno i sistematski sprovoditi kaznu za ponašanje koje želite da promenite i da na svaki i najmanji znak promene buete osetljivi i reagujete blagonaklono, ali ne preterano. Veoma je važno da dete oseti vašu odlučnost, da oseti da oko ovoga nećete popustiti. Kazne koje su obično delotvorne su uskraćivanje gledanja televizije, raniji odlasci na spavanje, uskrećaivanje slatkiša, uskraćivanje omiljenih igračaka ili/i ono što je učiteljica predložila.

Dete mora jasno da zna šta se od njega traži i kako će te odmah proveriti (nije dobro da ga oko toga lažete) da li radi onako kako od njega tražite. Npr. svaki dan, ali bez izuzetka, kada dođete po njega u školu, pitate učiteljicu kakvo je njegovo ponašanje bilo danas. Dete mora tačno da zna kakvu će kaznu dobiti i ona treba da nastupi što pre. Dete mora tačno da zna šta treba da uradi da bi kazna prestala. Npr. ako te učiteljica pohvali danas ćeš dobiti da gledaš crtani… Deteu ovo treba ponoviti svaki da, pre nego što ga ostavite u školi.

Kada dete učini ono što se od njega očekuje odma treba da bude nagrađeno. Možete mu na primer dati po tri žetona iz neke društvene igre da ih sakuplja. Ovom žetonima zatim može “kupiti” neko zadovoljstvo, npr gledanje crtaća, slatkiš, odlazak u luna park, biosok, pozorište… Dete nagradu u vidu žetona treba da dobije domah i mora mu se jasno reći za šta je nagrađeno, naravno uz pohvalu, vaše zadovoljstvo i iskazivanje vašeg ponosa zbog njega.

Ova vrsta strategije je veoma delotvora ako smo dovoljno dosledni i sprmni da se izložimo ogromnoj borbi za moć sa našim mališanom. U tom slučaju morate biti spremni da idte do kraja jer je moguće da će dete biti vrlo uporno. Ono što ovu strategiju devalvira je što se rodtelji brzo slome jer ne mogu da istrpe da dete plače i misle da ono jako pati, što nije sasvim tačno ili im je komplikovano i napornu da sprovode ceo sistem. Dete samo želi da istera svoje jer je tako naučilo, što je loša praksa koja s vremenom donosi sve više problema. Ako sprovodite sistem dete oseća da dobija pažnju i to mu prija, čak i ako pokazuje jasne znake nezadovoljstva kaznom. Uredu je da negoduje i da plače. To mu nemojte braniti, izražavanje nazdovoljstva i pritisak je noramla i zadrava pojava, ali nemojet posusteti.

Pokušajte nabaviti knjigu Najđela Lata, [i]Kako deci postaviti granice i pri tome sačuvati živce[/i] Ova knjiga će vas podržati i ohrabiti. Važno je da se psihički prirpreite na veliku borbu. Radujte se saznaju koliko je vaš mališan jak i uporan jer će mu to u životu svako korititi ako se nauči kanalisati svoju energiju.

Treća strategija je da jednstavno zatražite struču pomoć i nađete nekoga ko će pratiti vašeg mališana, raditi sa njim i savetovati vas. Na taj način dobili bi ste osobu koja ima puni uvid u njegove i vaše teškoće i koja vas može podržati u ovoj vrsti borbi koje su običpno za rodtelje mnogo teže nego za decu.

S poštovanjem, Nikola