Postovani raskinula sam sa deckom krajem januara do prosle nedelje smo se culi a i videli par puta. Inace raskinuli smo jer smo se u poslednje vreme cesto svadjali prvo sam mislila da sam ja kriva za sve da sve radim pogresno da se stalno ljutim jer me je decko uvek krivio i govorio da moram da priznam da sam kriva jer je to posteno i ja se slazem kad stvarno ppgresim ali se desavalo da lad nisam bila kriva ako ne priznam da on pocinje da prica da sam sebicna da ja branim sebe. Inace je mok decko ranije imao problem da sve resava tucom pa mi se nekad cinilo kako ce da me udari kad se posvadjamo. Kao sto sam rekla od kad sno raskinuli culi smo se i dopisivali govorili jedan drugom kako smo tuzni sta na nedostaje sta bi voleli cak se i videli i prosetali drzeci se za ruku a i ljubili smo se. Onda se desava sledece prosle nedelje on meni kaze kako je pricao psihoterapeutom kako je neke svoje mane mogu da sredim grupnom terapijom a pri tom nigde i nikad ne pominje svoje mane i svoje greske nego od kas smo raskinuli stalno mi je pisao ti si uradila to,to ja sam bio tuzan imala sam utisak da sebe prikazuje kao zrtvu. I njemu je psihoterapeut potvrdio da on mene voli i da he to ljubav ali da dvoje mogu da se rastanu ako nisu srodne duse i on misli da mi nismo srodne duse iako smo u vezi bili godinu i par meseci a i ziveli smo zajedno.Pritom mi je tada i rekao kako je on od samog pocetka nase veze pokusavao mene da promeni i imao viziju mene a ja sam se stalno ljutila i pruzala otpor. Cak mi je i pomenuo da je devojku s kojom je bio pre mene per godina pokusavao da promeni i da je samo izgubip vreme i da je sad samnom samo ubrzao stvar da ne bi doslo da i mi budemo u vezi toliko dugo jer je njemu vreme da se zeni.On sve moje reci tumaci na neki svoj nacin i me prihvata ds ja to nisam zelela da kazem. Imsm osecaj kao da je manipulisao samnom toliko sam uvrtela sebi u galvu da dam samo ja kriva da sve radim pogresno da su moje misli i razmisljanja iskrivljeni jer kad god bi pitala nesto sto njemu ne odgovara on bii to rekao kako iskrovljeno razmisljam i staln se ljutio za gluposti i stalno sam ga molila i toliko sam se pogubila da nisam mogla da spavam ako je on ljut na mene nisam jela nisam ucila. On je meni stalno govorio kako nikoga nije voleo kao mene, kako ni sa jednom nije pozeleo ono sto je samnom kako je prvi put pozeleo da zivi s nekom devojkom ali da on nema snage vise i da voli on mene ali sebe voli vise. Iskreno osecam se izdano i povredjeno i ne znam sta da radimda li je dobrl sto nismo vise zajedno ali opet s druge strane nedostaje mi stalno razmisljam o njemu pitam se gde je sta radi ne znam da li ja njega volim i da li da uradim nesto da ga vratim ili je to mozda neka navika skroz sam izgubljena.
Samo zelim da dodam da ja ne kazem za sebe da sam savrsena svesna sam ja nekih svojih mana i svesna sam gde san gresila ali mi se cini da on ne zeli da prizna da je i on gresio i da i on ima mane i kako on moze nekoga da menja ako me je na pocetku prihvatio takvu kakva jesam bar mislim da jeste mada je priznao da je od samog pocetka ima viziju mene i kad sam mu rekla da bih volela da taj psihoterapeut i moju stranu price on mi je rekao ja ne zelim to kada sam ja hteo ti nisi sad nema svrhe a ni poente da idemo. A ono sto je mozda i najgore od svega ja sam njemu rekla sve svoje slabosti i sta bi me najvise povredilo i kad god bi smo se svadjali on je to koristio protiv mene i sad kad smo raskinuli zna da bi me najvise povredilo da ga vidim sa drugom devojkom i uvece mi rekao kako me voli a odmah posle toga otisao u kafanu slikao se prisno sa nekom devojkom i slika izasla na fb. I kad god bi smo ae posvadjali vredjao me i govorio mi je ruzne reci da li vredi da pokusavam nesto ili da ga zaboravim mada me dusa boli i na samu pomisao da moze sutra da bude s drugon devojkom.
Poštovana,
Raskid duge veze nije nimalo lak. Ljudi smo, prija nam poznata teritorija i sama pomisao od ponovog traženja partnera, upozavanja njegovih vrlina i mana nam zvuči strašno teško. Posle raskida smo slabi, samopouzdanje nam je manje, a razmišljanja o našoj propaloj vezi stalna. Medjutim razsmilite da li je bolje žaliti za onim što je prošlo ili uživati u sadašnjem trenutku i upoznavati nove ljude.
Čitajući vaš post nisam stekao utisak da ste preterano srećni sa tom osobom. Razmislite o tome. Živimo da bismo ostvarivali naše želje, jurimo za našim uspehom i našom srećom, razmislite da li vredi nastaviti vezu u kojoj se ponekad ne osećate sigurno i u kojoj se često svadjate.
Odgovor na pitanje da li treba da se trudite da vratite tu vezu, znate samo vi. Vi znate šta želite i koji su vam ciljevi. Dobro razmislite da li u vama postoji bar mala doza želje za pomirenjem, zbog navike da budete sa tim dečkom i straha od upoznavanja novih nepoznatih mladića. Ako je tako, moj vam je savet da gurnete svoje granice iz komforne zone, počnete da izlazite sa prijateljicama i upoznajete nove ljude. Ukoliko pak smatrate da je on vredan vašeg jurenja, nespavanja, konstantnog razmišljanja, bola, tuge, onda nastavite da se trudite. Podsećam vas da svi imamo obavezu da budemo srećni, vodite se time.
Pozdrav,
Ognjen
Ognjene ali zasto stalno preispitujem sebe da li je i njenu tesko kao i meni da li je zaista bio iskren kada mi je sve one stvari pricao da li mu nedostajem. Kako neko moze da zeli da promeni nekoga kako me je na pocetku prihvatio takvu kakva jesam ja se nijednog trenutka nisam pretvarala da sam jedna osoba na pocetku a kasnije druga. Otvorila sam mu se kao nikome do sada a on je sve moje slabosti iskoristio protiv mene
Poštovana,
Preispitivanje može biti u vezi sa nesigurnošću i manjkom samopouzdanja.
Ukoliko biste se fokusirali na druge stvari, poput hobija, sporta, posla, fakulteta, prijatelja, porodice itd. primetili biste da sve manje i manje vremena posvećujete razmišljanju i preispitivanju.
Ovime mučite samo sebe, a da li ste vredni toga ? Preporučujem vam da sopstvene vrednosti nadjete gledanjem u sebe i preispitivanjem vaših koraka i vaših emocija, a ne njegovih. Nemojte tražiti vaše vrednosti iz njegovog odnosa prema vama. Fokusirajte se na pitanja o sebi( da li JA osećam da mi je teško, da li on MENI nedostaje, da li JA želim da budem sa njim, da li SAM JA zaslužila bolju vezu, itd. ), a ne o njemu ( da li ON pati, da li ja NJEMU nedostajem, itd.). Pretpostavke nikada ne donose kvalitetna rešenja i zaključke. Naterajte sebe da misli o njemu transformišete u misli o sebi ili ih jednostavno zanemarite, radeći druge stvari koje vas ispunjavaju. Suočavanjem sa sopstvenim emocijama i bivanjem u kontaktu sa njima, mnogo lakše i brže bivamo svesni šta želimo.
Pozdrav,
Ognjen
hvala na savetu nadam se da ce da pomogne