asked 10 years ago Moja starija devojčica mi se požalila da je stalno nešto brine. Motaju joj se po glavici ružne reči, koje same od sebe naviru bez razloga i određenog trenutka, a ona se sa njima bori, ne kaže ih nikome ali je brine što je one opsedaju. Ona je inače jako dobro dete, ima 7,5 godina, jako je poslušna, čak starmalo dobra, i nekako, u odnosu na mlađe dete koje je živo i na izgled nepromišljeno, starija je uvek izbrojala do 20 pre nego je nešto rekla, ali je nekako sva u grču i povučena u sebe. sada je krenula i u školu i nekako mi deluje sva naplašena. Ja sam, opet, kao i mlađa ćerka otvorena, energična, a opet, čini mi se previše autoritativna za nju. Ona je jako, jako vezana za mene, od kad se rodila, kao da koliko god dobila pažnje i ljubavi da joj je malo. Moram da naglasim da smo mi jedna skladna i normalna porodica, moj suprug je dobar otac, nas dvoje se jako lepo slažemo i sve je podređeno njima tj nama svima. Ja sam strožija od muža i zahtevnija. Jako se osećam odgovornom, ne bih volela da negde pogrešim jer mi se čini da je njoj moj savet i mišljenje jako važno. Ona je meni potpuno suprotna po osobinama i životnoj energiji, ne bih da njenu suzbijam niti joj svoju namećem. Kad god je izgrdim ona se povlači u sebe, prosto ne znam da li je za taj uzrast i tako malo godinica ovo što se njoj dešava normalno ili bih ja mogla drugačije da se postavim ? Hvala na odgovoru.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Bez dubljeg i daljag istraživanja onoga što se u njoj događa možemo samo da nagađemo. Molim vas da na taj način primite naslućivanja koja ću izneti.
Nije nemoguće da je vaša starija ćerka introvert, sklon razmišljanu i vaganju. Ta deca su obično nešto više povučena od drugih. Sami su prema sebi vrlo kritični, kazna ili kritika na njih snažno deluje i obično narušava njihovo samopouzdanje. Neki smatraju da vaspitni stil koji će odgovoarati ovom detetu treba da ga podstiče da donosi odluke, da eksperimentiše, da greši. Takva deca obično će po prirodi imati snažnu grižu saveti pa je roditelj tu više da im olakša “sankcije” koje sami sebi nameću nego da ih dodatno grdi. Vi možda možete kriti svoju energiju i svoju harizmu da je podržite da rizikuje i da ponekad dozvoli sebi da bude “nevaljala” i ne tako dobra kao drugi, možete joj pokazati da se radujete “grešakama” koje napravi u vezi sa školom i da je njen trud vama mnogo važniji od rezultata.
Priča sa psovanjem može da bude signal o zadržavanju sebe i svoje agresije, uklapa se u ovo što sam već izneo. Možete joj ponuditi “blage psovke” i podstaći je da zajedno sa vama psuje u šali. “Sto mu gromova! Boga mu poljubim na šta to liči! Idi u peršun!” Razmilite o tome da je podržite objašnjenjem da se svi nekada ljutimo, da je to normalno i da postoje psovke koje nisu “zabranjene”. Vaše odigravanje ljutnje i nezadovoljstva i vaše “psovanje” kao demostracija onoga što ste joj objasnili može je nasmejati i podržati da i sama vežba da pokaže “zabranjene” emocije.
Naravno, kao i u svakoj drugoj situaciji dobro je da učimo da decu slušamo i pitamo, mnogo više nego da im držimo lekcije. Pitajte je koje su to situacije ili deca koja je ljute i šta je ono što je brine, trudite se da joj ne objašnjavate kako ne bi trebalo da se ljuti ili brine.
Deca nas izazivaju na razvoj. Podstiču nas da u sebi tragamo za onim mestima koja nam nisu naročito svojstvena. Nećemo pogrešiti ako razlislimo o tome čemu nas naši mališani upravo sada uče. Možda će vam sa njom trebati više strpljenja i mekoće, možda više podrške da bude dete, da se “pronevaljali”. Sve se to može raditi kroz igru i kroz šalu, a kada joj budete rekli da ste ovaj put ozbiljni i da se sada ne šalite ona će to verovatno brzo da razume. Ništa što se desi ili uradi nije strašno, stvari uvak mogu da se poprave, uredu je grešiti, svi grešimo i na grekama puno naučimo! – možda su to prave poruke koje treba od vas da dobija, više vašim stavom i energijom ali i verbalno.
S poštovanjem, Nikola