asked 10 years ago
Pozdrav,
Slucajno sam naleteo na Vas sajt posto kao i vecina ljudi u Srbiji zazirem od Psihologa/Psihijatra
da ne bih bio okarakterisan kao znate vec sta od strane kompletne okoline (to je jedan razlog).
Drugi razlog je sto sam uvek do sada mislio da mogu sam resiti svoje probleme tj. da sam sam dovoljno pametan
da ih sam mogu sagledati i uciniti nesto povodom toga.
Problem je u tome sta god ja ucinio problemi nece nestati ni sami ni mojom zeljom, zaslugom a ni vremenom.
Zato me zanima da li bi bila korisna neka terapija i da li uopste postoji resenje i ako postoji na koji nacin bi mi Vi mogli pomoci?
Ukratko imam 29 god nezaposlen sam vec godinu ipo tezak zivot kao i vecina u ovoj zemlji 🙂
Moj problem je moje ponasanje kao i moje misli koje nekada ne umem da kontrolisem a kada ih sagledam drugog dana mogu stvarno da me uplase.
Naime ja sam mirna osoba bar tako su me okarakterisali skoro svi ljudi sa kojima sam bio u kontaktu, razlog je verovatno sto sam ili veoma tuzan
zbog necega ili zabrinut bez nade za buducnost ili neko poboljsanje u zivotu kao da sam potpuno bespomocan misli mi samo jure glavom
i tada ne slusam sagovornika i ne primecujem ljude oko sebe uopste kao da sam sam a okolina ili ne postoji ili je nebitna za mene
(posto za to vreme klimam glavom govorim da,da,naravno obicno ljudi misle da ih slusam i da sam pazljiv za divno cudo 🙂 ).
Ovo do sada i ne smatram nekim velikim problemom mislim ko nije pod nekim stresom u danasnje vreme s’obzirom kakvim zivotom zivimo.
Najveci problem od svih mi je sto se ponekad desi da imam potpuno nekontrolisano ponasanje koje mi donosi dosta nevolja.
Postajem veoma uznemiren ali kao da mogu sve i mora sve biti kako sam ja zamislio i imam osecaj da mogu da uradim bas sve bez obzira na posledice.
Najgore od svega ako se iznerviram u tom vremenu a obicno se desi da me iznervira neka sitnica koja nikome ne bi bila vazna ja skroz pobesnim
ne mogu da se smirim kao da imam neki napad. Vec sam vise puta u takvom stanju upadao u probleme, pre 5 godina sam zavrsio
cak sa polomljenom rukom zbog takvog stanja i ponasanja. Necu ni da pominjem koliko puta sam uvredio drugare i ko zna koga sve kada mi dodju takvi dani,
Sreca je da se oni ne javljaju bas tako cesto tako da se nadam da nisam potpuno urusio poverenje kod svih ljudi.
Sada u zadnje vreme kako sam bez posla trudim se da izbegavam kontakt sa skoro svima kako mi se ne bi ponovila ista situacija
nekako sam uspeo sam sebe da izolujem (problem je sto to i nije zivot ako tako moram stalno da radim).
Znam da posle odredjenog perioda kada sam smiren mora naici i ova druga situacija jer se to desava vec od kada znam za sebe, prodju i po nekoliko
meseci ali se desi a nikad ne znam kada ce biti a sto je najgore ne mogu nimalo da to kontrolisem i nikakva prica niti bilo koji gest ne uticu
na smirenje sve dok to samo ne prodje.
Zato molim za vase misljenje sta nije u redu samnom?
izvinjavam se iskreno na duzini mog teksta.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovani,
Mentalne teškoće tokom života pre su pravilo nego izuzetak. Svi ih imamo u ovom ili onom boliku a na terapiju dođu oni koji su svesniji i zdraviji (ako izuzmemo finansijski faktor koji u našoj zamlji igra veliku ulogu).
Ja verujem da bi vam psihoterapija bila od pomoći ali kada birate put kojim će te u radu na sebi poći, morate uzeti u obzir da je psihoterapija dug i skup proces.
Uopšteno govoreći rad na sebi je dug proces, celoživoatni, a kod problema kao što je vaš potrebno ja dosta vremena da se stvari promene. Dakle budite strpljivi sa sobom.
Moguće je da postoje lekovi koji bi vam bili od koriti u vezi sa čim možete konsultovati psihijatra, kako ja to nisam ne smatram sebe dovoljno kompetentnim da o tome više govorim. Problemi koje opisujete ponekad imaju uzroke u teškoćama u radu našeg endokrinog sistema, što je još jedan od razloga da posetite lekara.
Psihološki gledano, suština napada agresije koje ste opsiali obično je nagomilano nezadovoljstvo, osećaj bespomoćnosti i bol kojeg ponekad nisom svesni. Postoje mnogi načini da se na tome radi kroz terapiju ali oni u mnogome zavise od vašeg konkretnog životnog konteksta i vaših specifičnosti pa je o njima teško govoriti ovako generalno. Suština je stvaranje odnosa koji nas poržava da se povežemo sa svojim osećanjima i nađemo načina da in izrazimo a zatim i učenje mehanizama da ih prevodimo u konkretne životne akcije (okoliko koliko je to moguće) pre nego što se inpuls u nama nagomila toliko da naši mahanizmi potiskivanja budu probijeni.
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Hvala na iskrenom odgovoru.
Ceo zivot sam ubedjivao sebe da sam zdrav da mi nista ne fali da drugi grese oko mene a da sam ja u pravu.
Tek u zadnje vreme poceo sam ozbiljno da sumljam u to i zeleo sam da saznam samo sta to nije u redu
(racunam da mi je mozda samo saznanje dovoljno kako bih sam pokusao da resim problem).
Trazio sam slicne slucajeve po internetu zadnjih dan ili dva i naisao da ih ima dosta u mnogo gorim oblicima.
Zbog toga mi je malo lakse jer sam mogao da prodjem i mnogo gore s’druge stane gleajuci sve te primere
slicne mom slucaju nisam naisao da se bilo ko izlecio potpuno (mislim da se ne ponavljaju napadi) vec
samo poneko uspe da izbalansira zivot da zivi prividno normalno.
Mozda na kraju i nema nikakve svrhe ko zna.
Hvala na savetu imacu ga uvek na umu ako dodje do neizbezne situacije ponovo poseticu lekara.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Pročitala sam ovaj post i podsetio me je na problem koji moj muž ima već tri godine.
On je slične simptome imao oko godinu i po i išao je kod psihijatra, ali kada je video da ga ne shavatju ozbiljno jer imaju “zaista” bolesne ljude, krenuo je na psihoterapiju i to u domu zdravlja, dakle besplatno i oseća se daleko bolje. Problem nije u potpunosti prestao, ali ima neke vežbe koje radi kada ga to “uhvati”. Psihoterapeut mu je rekao da to neće brzo proći, da je potrebno da se on trudi i da shvati da je za to potrebno vreme. Inače živimo u malom mestu gde se svi znaju i nisam primetila da mu je bilo ko iz okruženja rekao nešto ružno povodom toga što ide na terapiju.
Odvažeite se da i Vi krenete, verujte mi da je mom mužu mnogo bolje.
Sve najbolje