Poštovana,

Ako imate problema sa naglašenom anksioznošću šanse da razvijete poremećaj iz grupe psihoza su veoma male. Razlog za ovo, međutim, ne leži u tome što se anksioznost i psihoza međusobno isključuju. Razlog je u tome što su, statistički gledano, anksiozni poremećaji neuporedivo rasprostranjeniji od psihotičnih. Prema nekim procenama, gotovo 70% stanovništva u nekom periodu svoga života ima problema sa naglašenom anksioznošću. Ipak od raznih oblika psihoze oboli jedva 3% stanovništva, konkretno od shizofrenije kao najdelikatnijeg oblika psihoze negde oko 1%.

Tačno je međutim da su neki tipovi ličnosti manje, a neki više skloni psihozi, ipak osobe sklone psihozi mogu razviti i obično razviju i razne oblike anksioznih stanja. Stanje opšte napetosti, zabrinutost, strepnja, opterećenost problemima, razdraživost, loš san i apetit.., kao simptomi anksioznosti uobičajeni su i za pacijente kod kojih se razvije i neki oblik psihoze. Možemo reći da su simptomi anksioznosti najosnovniji i da su prisutni u gotovo svom drugim mantalnom oboljenima. Ako ste anksioznost odredili kao preopterećenost stvarnošću, onda imajte u vidu da neki smatraju da se neki oblici psihoze razviju tako što je opterećenost stvarnoću toliko velika da se osoba od počinje “braniti” tako što “pobegne” od stvarnosti. Nažalost u psihopatologiji poremećaji se međusobno ne isključuju. Mogu se kombinovati na najrazličitije načine.

Drugo vaše pitanje, koliko shvatam tiče se urođenosti tipa ličnosti koji bi bio sklon grupi psihoza, tj. genetske predestiniranosti tipa ličnosti i psihotičnih poremećaja. O ovom pitanju ne postoji stručni konsenzus. Svi se slažu da genetske predestiniranost ima uticaja na razvoj tipa ličnosti i psihoze, ali je pokušaj da se istraživanjima utvrdi koliki je taj uticaj dao vrlo različite rezultate. Ove procene, u raznim straživanjima kreću se od 20% do 50%. Svi se dakle slažu da sredina, način života, rad ili nerad na sebi imaju izuzetno veliki uticaj na razvoj psihoza. Čak i ako neki ima “gen za psihozu”, šanse da će se razboleti od psihoze su sigurno manje od 50%. Te šanse veoma rastu da nezdravim sredisnkim uslovima i lošim životnim stilom (kao što je slučaj sa svim drugim vrstama bolesti).

Kao što rekoh, šansa da se kod nekog kod koga je dijagnostikovan anksiozni poremećaj razvije psihoza, ijako postoji, prilično je mala iz prostog razloga što su psihotični poremećaji neuporedivo ređi od anksioznih.

Ako imate probelma sa anksioznošću i ako radite na sebi kroz kvalitetni psihoterapiju, gotovo da nema opasnosti da će te oboleti od neke vrste psihoze. Ako su vam psihijatri rekli da niste “psihotični tip ličnosti”, onda je to verovatno tako, mada nema mnogo veze sa anksioznošću samom po sebi.

S poštovanjem, Nikola

Hvala na opsirnom odgovoru. Jedna stvar mi iz Vaseg odgovora nije jasna, kako onda prosecan covek sa anksioznim poremecajem da bude siguran da je to samo anksiozni poremecaj kao zasebno stanje, a ne rani simptom neke psihoze, ili njena pocetna faza? Svakako da ce anksiozni poremecaj dovesti do odredjenih promena u ponasanju, emocijama, misljenju itd.ali kako iskljuciti postojanje potencijalne psihoze?

Poštovana,

Psihološki gledano, ako generalizuejmo stav ili strah koji stoji iza vašeg pitanja, Vi zapravo želite garanciju za svoju bezbednost. Nažalost kao ni u životu, tako i u našem psihološkom životu te garacnije nema i to je našto sa čim moramo naučiti da živimo. Odgovor na vaše pitanje je vera (pri tome ne mislim nužno na veru izraženu kroz neki oblik religije, mada je ni ne isključujem). Vera ima moć da oblikuje stvarnost, kako su nas učili mnogi mudraci, ja bi za ovu priliku izdvojio Serena Kerkegora.

Čovek živi sa neizvesnoću i protiv nje se bori verom. Na isti načim mogli ste me pitati kako mogu da vam garantujem da nećete doživeti saobraćajnu nesreću (statistički gledano šansa da doživite saobraćajnu nesreću veća je nego da obolite od neke vrste psihoze). Nema odgovora. Bavite se svojim strahovima kroz psihoterpiju i snaga vaše psihe će ih nadvaldati. To je jedini odgovor.

Nije retkost da se osobe sa anksioznim poremećajem plaše da će poludeti, pa se to ipak dešava u zanemarljivom broju slučajeva. Ako nemate psihotičnih sinptoma nema naročitih razloga za brigu. Da ste u rizičnoj grupi psihijatri bi to već prepoznali. Ozbiljno radite na sebi i biće vam bolje.

S poštovanjem,
Nikola