Imam problem, psihicki. Jedno vece sam se dopisivala sa deckom sa kojim sam se vidjala i pitala za vidjanje, on nije mogao da se vidi sa mnom sto je u meni prouzrokovalo nezadovoljstvo i rekla sam da mi je stalo do njega, a naslutila sam da nije ok to sto mu pisem. Posle toga mi je rekao da posetim lekara i da imam gadan poremećaj na sta sam mu ja odgovorila da imam anksioznost. Posle svega toga postala sam uplasena, osecaj da me je srozao skroz. Otisla sam na spavanje i na kraju kad sam se sledeci dan probudila osecala sam sr izgubljeno i izbezumljeno, nesigurno. Gledala sam oko sebe gde sam sta sam.. I nisam znala da li da odem na fakultet (ipak sam otisla). Od tog dana svaki dan se osecam tako, nesigurno, dezorijentisano je zamišljeno i izgubljeno, imam potrebu da zurim uvek, nestrpljiva sam na predavanjima. Da li znate sta bi moglo biti? D li je anksioznost ili panika ili nesto trece? Hvala
Poštovana,
Nisam baš siguran da sam u potpunosti razumeo vašu poruku, pa bi mi vrlo pomoglo ako biste odgovorili na neka pitanja, kako bih sebi približio vaš problem.
Šta se zapravo dogodilo pa vam je mladić koga spominjete rekao da treba da se lečite i u kakvom ste odnosu bili sa njim? Nije mi naime jasno zašto bi vam neko rekao da treba da se lečite zato što ste mu rekli da vam je stalo do njega.
Da li ste i ranije imali ovakva osećanja straha i nelagode? Šta je ono čega ste se plašili? U kom smislu ste se osećali izgubljeno i nesigurno kada ste se probudili? Šta za vas znači kada kažete da se osćate dezorjentisano i izgubljeno? Da li ste osećali drhtavicu, pupanje srca, nedostatak vazduha, nesvesticu ili ne?
Šta podrzumevate pod rečima: “Gledala sam oko sebe gde sam, šta sam.” Da li to znači da u tom trenutku niste znali gde se nalazite fizički i ko ste Vi ili nešto drugo?
Kada kažete da ste zamišljeni i izgubljeni, gde su vam tada misli, o čemu razmišljate?
Razmislite o ovim pitanjima pa ako želite pažljivo nam odgovorite.
Puno pozdrava, Ognjen.