Zdravo,
Imam 16 godina i vec mesec ipo dana sam na raspustu kod babe u malom gradicu. Obozavam ovde da dolazim,a inace zivim u Beogradu…Za Beograd me nazalost vezu samo problemi i ne bas tako sjajne uspomene. Tome doprinosi skola,ucenje,obaveze i beg od toga pronalazim u dolasku ovde. Ovde sam srecna,bezbrizna,ispunjena,puna zivota…ali blizi se dan mog povratka u Beograd i ja svako jutro placem..kada otvorim oci shvatim da cu jos jedan dan manje biti ovde i placeem,osecam ogromnu slabost u telu i nemam snage ni za sta. Sto je najgore ovde imam decka koga ne znam kako cu ostaviti jer ne dolazim tako cesto, a postoji i jedna osoba koju volim vise od sebe . Takodje je odavde . To je decko sa kojim sa prvi put spavala i koga dugooo ne mogu da zaboravim . Svaki dan po ceo dan mi je u mislima. Ali s obzirom da znam kakav je tj da njemu nikada nece stati onoliko koliko je meni jedne noci sam skupila poslednje atome snage i rekla mu da vise nikada nusta nece biti izmedju nas.Od tad mi se ne javlja naravno ali vidjam ga u lokalnim kaficima u gradu i nekako mi bude lakse kad znam da je tu.A sta da radim sada kad za par dana odem u Beograd? Kako da ostavim ovo mesto iza sebe,kako da se rastanem od decka,sa kojim sam mozda da bih zaboravila drugog,kako da pustim moju prvu pravu iskrenu ljubav koja ne ceni moja osecanja,kako da se pomirim sa cinjenicom da ga necu videti nekoliko meseci,a vec kad dodjem sledeci put postacemo potpuni stranci ako vec i nismo…Kako da se vratim u Beograd i krenem u skolu,nemam snage da se vracam zivotnoj rutini,nemam snage da putujem autobusom po Beogradu i gledam isti put,nemam snage da u skoli svakodnevno podnosim licemerje laz i dvolicnost..nemam snage da napustim ovo mesto i sve sto je mom srcu drago. Problem je sto se previse nerviram i stresiram oko svega..potiskujem suze ne dam im da poteku trepcem, smejem se,skrecem misli ali upravo zbog toga me boli glava,kroz noge mi prolaze neki cudni talasi,ruke mi trnu,stomak mi se grci,jeza mi prolazi telom..Kako da ubedim sebe da zivot ide dalje i da moram to da postujem,da se pomirim sa tim?Kako da prezivim odlazak odavde i ostavljanje iza sebe svega sto mi je drago? Kako da se vratim u skolsku klupu bez previse nerviranja?