u vezi sam sa deckom 2 god.na pocetku sve je bilo lepo,uvek smo se zabavljali,lepo provodili,on se u takvu devojku(mene) zaljubio.onda sam postala ljubomorna,i vremenom sam bila sve vise i vise.njegova bivsa ga je muvala na pocetku nase veze iako ju je odbio,i jos dosta devojaka je sa njim htelo od kad je sa mnom al on je sve to odbio.meni je sve to smetalo i ljubomora je rasla.sada sam previse ljubomorna,i kad se setim svega napadam ga za to,nervozna sam,svadjamo se za svaku sitnicu a ja pokrenem svadju.mnogo se bojim da ce me ostaviti i prevariti,da ce se pojaviti neka lepsa da ce mi ga oteti.pricala sam sa njim o tome rekao je mene voli,i ne izlazi,ne pije bez mene,ne dop. se ni sa kakvim devojkama,cak ni drugaricama,menjao je brojeve,odbio je ostale dev.,brisao je facebook napravili smo zajednicki,cak je prestao da se druzi sa drugovima koji su meni smetali.zelim opet da budem devojka u koju se zaljubio,al ljubomora,nervoza i ljutnja ne daju mi mira…sta da radim?pomozite
da napomenem idem u visu skolu jednom nedeljno,i imam par drugarica.slobodno vreme provodim sa deckom,ili kuci uz serije,filmove,nekad ucim,i tako…jedan dan sam raspolozena,zabavljamo se,ne svadjamo se,sledeci dan sam nervozna i sve mi smeta,i onda se setim svih tih devojaka,svakog ko nam se mesao u vezu,svih drugova koji su sve radili da me razdvoje od njega i onda sam mnogo ljuta i napadam ga i iznova postajem ljubomorna,i u svakoj svadji spominjem njegovu bivsu sto ga idalje voli a njemu to smeta govori da je ovo nasa veza a ne njena i da ga time odbijam od sebe i ako ovako nastavim da cu ga izgubiti.naravno da ne zelim to da se desi,volim ga ipak smo dosta dugo zajedno.molim vas pomozite,sta da radim?
Repost:
Poštovana,
Ono što je u celoj priči dobro to je da se Vi interesujete za svoj psihički život i da prepoznajete ljubomoru kod sebe. Introspekcija i samosvest su uvak značajan korak u rešenju problema.
Verovatno Vam neću reći ništa novo ako kažem da je ljubomora najefikasniji način da svog dečka odgurnete od sebe i da mu pomognete da na kraju učini upravo one stavri kojih se najviše plašite.
Ipak treba da imate u vidu da su pitanja intimnih i partnerksih odnosa sama po sebi takva da nas uvode u najveća iskušenja i suočavaju sa onim nadubljim strahovima i slutnjama. U ljubavni odnos mi donosimo sve ono što jesmo, ono najbolje i ono najgore, investiramo svoje najveće nade, svoju najdublju veru, ali i svoju zavisnost, ranjivost, malodušnost. To su dakle odnosi u kojima se najdublje srećemo sa sobom, pa su teškoće neminovne i normalne. Da bi ljubav rasla i da bi se razvijala, neophodno je da rastemo i mi sami, da se suočavamo sa sobom i važbamo poverenje, samostalnost, nezavisnost, disciplinu, veštinu izražavanja svojih potreba, veštinu osluškovanja patnera.
S poštovanjem, Nikola