asked 11 years ago Želela bih da čujem Vaše mišljenje o svom problemu.
Uplašena sam da neću preboleti bivšeg. Ja sam ta koja je raskinula jer me je zanemarivao. Kada sam mu govorila da se osećam zanemareno i da nisam sigurna da mu je dovoljno stalo do mene, on je to uporno poricao tvrdeći da mu je stalo, a ništa ne menjajući u svom ponašanju, što je dovelo do raskida.
Ja dobro znam kakvu vezu želim i šta očekujem od partnera, a on to ne ispunjava u potpunosti. Smatram ga nezrelom osobom za svoje godine. Ne tvrdim da umem dobro da procenim ljude i ne mislim da sam za to dovoljno stručna, ali to je moje viđenje stvari. Takođe, mislim da on ipak u suštini nije loša osoba. Ima osobine koje cenim kao što su vaspitanje i poštenje.
Ne želim vezu sa njim ako sve bude kao do sada jer sam u dilemi da li je stvarno zaljubljen u mene. Umeo je da bude i pažljiv pa mi se tada činilo da jeste zaljubljen, iako zbog zanemarivanja i retkog viđanja sumnjam u to. On tvrdi da oseća ljubav, a ne pokazuje to.
Moj problem je sada što se bojim da ga neću preboleti. Kao da nisam u stanju da uvidim njegove mane i ponašanje koje je dovelo do raskida, nego se samo sećam lepih trenutaka iako su oni bili retki. Plaši me budućnost jer mi je teško kad pomislim da ga možda nikada više neču videti ili dobiti sms od njega. Bojim se da neću izdržati i da mu bi se mogla javiti da obnovimo vezu u kojoj znam da neću biti srećna jer nisam sigurna u njegovu ljubav, samo da ga ne bih pustila iz svog života, iako znam da ću tako sebi samo napraviti štetu. Osećam da mi jako nedostaje. Molim Vas pomozite.
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
Nisam siguran da sam raumeo na koji način milsite da bi vam mogao pomoći. Prekinuli ste vezu sa osobom za koju ste emotivno vezani i sasvim je prirodno da osećate da vam nedostaje. Emotivna vezanost nije racionalne prirode i naši argumenti o tome kako se neko nije ponašao ona kako smo mi od njega očekivali nemaju mnogo uticaja na našu vezanost. Potrebni su meseci a u nekim slučajevi čak i godine da bi se emotivno odvoili od osobe za koju smo emotivo vezani. Afektivna vezanost je toliko jaka zato što igra važnu evoluciono-biološku ulogu u našem opstanku i kao pojedinaca i kao vrste.
Dve su teme na kojima možda možete da radite. Prvo je pitanje realističnosti vaših očekivanja veznaih za partnerki odnos. Ja ne znam kakva je bila priroda vašeg odnosa i ne znam kakva su vaša očekivanja pa o tome ne mogu ovde reći ništa više. Zapravo realni patnerski odnos zahteva mnogo kompromisa i nikada u potpunosti nije ono što bi mi želeli. Čarobna reč u psihologiji je “dovoljno”. Reč “potpuno” često ukazuje na projakcije i idealizacije.
Druga tema tiče se naše sklonisti da se vežemo za osobe koje često u značajnoj meri ne zadovoljavaju naše potrebe ili su čak destruktivne po nas. Nekada se dešava da se u osobe koje bi u značajno većoj meri zadovoljavali naše potrebe jednostvno ne zaljubljujemo, čak i kada se one zaljube u nas. Obično se radi o tome da smo negde kroz odrastanje naučili da budemo emotivno vezani u odnosima u kojma smo zapravo bili zanemareni, tako da nas privlače osobe za koje nesvesno osećamo da će nas tretirati na onaj način za koji smo naučili da za nas predstvlja ljubav. Reč je naravno o nesvesnim mehanizmima (racionalno to nije ono što mi želimo) i čitava ideja možda nema nikave veze sa vama.
S poštovanjem, Nikola