Imam 19 godina i studiram.
Strah me je da govorim o svom problemu ljudima koje poznajem, iako imam krug bliskih prijatelja kojima je zaista stalo do mene kao i brizne roditelje, tesko mi je jer iako ce pokusati da me razumeju nece uspeti i znam da ce nas to udaljiti.
Ipak sam svesna da ignorisanjem on nece otici, nocima se mucim, mislim da bi mi razgovor sa psihijatrom pomogao ali me je strah, tesko mi je da i kada gledam brojeve da ih okrenem, ne uspevam, ne znam zasto se bojim sukobljavanja. Dok pisem ovaj post strah me je da ce to procitati neko ko me poznaje, najjgore on, to bi me slomilo. Pitam se da li ovo dobra ideja.
Imala sam jedno ,hajde da kazemo, traumatsko ljubavno iskustvo koje je poljuljalo moje samopouzanje iz korena samo problem je ovim recima jako ulepsan. Sve u svemu bicu precizna- u pitanju prvi put, impotencija i momak koga sam volela ali koji je ovim bio prestrasen i ostavio me je.
Otada (ima 8 meseci od toga)zivot mi se promenio, mada osecam kao da je sa tim samo pocelo slamanje moje licnoti…. ne osecam zadovoljsto u stvarima koje sam osecala, nemam normalan san, razdrazljiva sam, usiljeno se druzim sa ljudima i trudim se da oni nista ne primete, ne osecam seksualnu zelju, izgubila sam interesovanje za druge ljude. Naprosto temelji moje licnosti su poljuljani iz korena ali se trudim da odrzim prokleti PRIVID- ucim i polazem ispite uspesnije nego ikad jer mi mehanicke radnje poput ucenja pomazu. Takodje cesto mislim o smrti i bojim je se.Osecam da nemam svoju licnost, identitet. Razdrazuju me roditelji koji se previse petlaju u moj zivot i imam crvstu potrebu da ih izbegavam. Krivim sebe stalno i ne vidim izlaz.
Da li je u pitanju depresija, adolescentna kriza? Kako mogu da pronadjem sebe?
Da li treba da pocnem psihoterapiju i zanima me koliko uopste to kosta jer ne zelim da kazem mojima.
Unapred vam hvala.
POzdrav,
Citajući tvoje pismo, odmah s početka gledajući u tvoje godine osećam razumevanje za period u kome si i za teškoće sa kojima se boriš. Vidim da si naučila da sve držiš sama iz uverenja da te niko, koliko god se trudio, neće razumeti, i ne samo to, već će se usled tog nerazmevanja vaš odnos završiti. Ja bih te pozvala da pokušaš da se prisetiš da li te je nekad neko ipak razumeo, ili da li vam se odnos završio i kada te neko nije u potpunosti rzumeo. Dešava se da ljudi nekad nše probleme i doživljaje ne razumeju u potpunosti a da nam njihov trud, i sama činjenica što su tu, ipak bude od velikog značaja. Naši problemi ignorisanjem, zaista ne nestaju i odlično je što si toga svesna. Takođe vidim tvoj napor upravo u pokušaju da te neko nepoznat ugleda i shvati. I to je već veliki korak. Prvo seksualno iskustvo jeste iskustvo koje ostane upamćeno i važno je. Tvoje je ovakvo i sad ga valja prosto rečeno – sažvakati- i videti i razumeti šta te je povredilo, da li ste o tome razgovarali ti i taj momak, šta je za tebe značilo to što je u tom momentu bio kako kažeš impotentan. Ovako nasumice i bez mnogo podataka mogu da ti kažem da je i za muškarce jednako kao i za žene prvi kontakt sa partnerom nešto što izaziva pomešana osećanja. Može da izazove strah, tremu, brigu da li će sve biti kako treba, da li će partner prepoznati naše neiskustvo i slično. Dakle uplašenost tog momka nakon toga što se NJEMU a ne tebi, dogodilo je za njega bila očigledno prejaka. Tako da pored toga što si se ti ( tvoja seksualnost i osećaj privlačnosti ) osetila nepotvrđenom tako se osetio i on, nepotvrđeno kao muškarac. Ovo iskustvo te kako kažeš prodrmalo iz temelja pa zato smatram dabi ti bilo korisno da poradiš na tome u tvojim ionako osetljivim godinama, kada gradiš sliku o sebi. Što se roditelja tiče, oni se često zaborave koliko im dete ima godina i teško im je da puste, iz ljubavi koju osećaju. Sada i jeste vreme kada prirodno dolazi do odvajanja od njih na nekim nivoima, i tu je sad pitanje kako ti praviš i držiš svoju granicu, i da li predugo ćuteći brzo stigneš na mesto ljutnje i veliko potrebe za distancom.To što daješ ispite je fantastično i pokazuje tvoju sposobnost da budeš visoko funkcionalna u stresnim situacijama. Za cenu terapije se slobodno javi na 0691301035, a podržala bih te da kažeš roditeljima da ti je potrebno da radiš na sebi, jer si i sama opisala njih kao veoma brižne. Razumem da je ovo tema koju ne delimo rado sa roditeljima ali ne moraš na taj način da je imenuješ i spomeneš. Puno te pozdravljam i podržavam da radiš na svom ličnom rastu i razvoju. Pozdrav