asked 11 years ago Imamo cerku od 18, godina i zadnjih 4-5 godina njeno ponasanje je nepodnosljivo. Na ulici je vaspitana, i u skoli odlican djak, ali kako udje u kucu nastane haos. U pitanju su njeni ogromni prohtjevi koje mi ne mozemo finansijski da ispratimo. Iako zna situaciju,uporno sa placem,vriskom,pogrdnim nazivanjem i supruge i mene pokusava da dobije sto trazi. Nikakve kazne nisu urodile plodom. U stanju je da place i vristi od ujutru do uvece. Zivi u nekom svom nerealnom svijetu u kome bi se samo islo na zurke,sminkalo i kupovalo u neogranicenim kolicinama i nikad joj ne bi bilo dosta. Mi smo debili,kreteni,bez skole,”zasto ne rizikujemo i uspijemo u zivotu” da imamo jahte,vile ,dzipove,puvovanja,krstarenja itd. Napominjem da se po statusu ne razlikujemo od okoline. Imamo koliko i svi prosjecni ljudi ali je to za nju nista. Ona nema nista i hoce sve. Trenutno trazi novo auto i to iz fabrike i to u boji specijalnoj,zatim bundu od 500 eura i ko zna jos kakve nerealne gluposti. Naravno, mi to ne mozemo da ispunimo ali trazi da se pozajmomo,dignemo kredit i sl. Mozemo svi da pocrkamo ali nju to ne interesuje. Svadja se sa svima i vristi po cio dan.” Ja sam takva i pomirite se sa tim”. Pokusali smo i lijepim rijecima sa njom ali nista nije pomoglo. Stikle koje se jednom obuku npr na nekom rodjendanu vise se ne nose “jer je u tome vec bila ” . Uskoro ce joj 18-ti rodjendan i u pripremi je holivudski scenario koji mi ne mozo da ispratimo ali nju to ne interesuje, place ,vristi,lupa vratima i da ne nabrajam vise. Nemocni smo da izadjemo na kraj sa njom. Ja bi je najradje istjerao iz kuce ali je ipak to moje dijete. Imamo jos dvoje koje ne stizemo da primijetimo pored nje. U nadi da ce nam vas odgovor pomoci,unaprije se zahvaljujem.
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovani,
Lude godine to na neki način doslovno i jesu. Adolescenti neretko imaju međusobno ne integrisane delove selfa tako da se u zavisnosti od konteksta mogu ponašato na sasvim različite načine. Osim toga adolescenciju obično obeležava sklonost ka idealizaciji, pridavanje prevelike važnosti nekim stvarima, potpuno omalovažavanje drugih i “crno-beli” pogled na život. Neretko su adolescenti nedovoljno empatični (ili pak idu iz krajnosti u krajnost), netolerantni, čak agresivni. U nekim aspektima oni jednostavno ne žele da pristanu na realnost i granice ili su spremni da ih do iznemoglosti testiraju, odlazeći u krajnost i izlažući se opasnostima.
Ono što se o vašeoj situaciji može reći bez ulaženja u dubinu je sledeće. Vaša ćerka jednsovno ima iskustvo da je u borbi moći, borbi za granice koja se odvija između adolecenta i roditelja (i šire između adolescenta i njegove okoline) odnela pobedu. Njeno mnogo puta podkrepljeno iskustvo je da je jača od vas i da će dobiti ono što hoće samo ako bude dovoljno uporna. Kazne ne deluju zato što u njima jednosvno ne uspete istrajati.
Pošto je osnovni zadatak adolescenta da testira i pomera granice, kada probije jednu adolescent će osnažem i u zaletu navaliti na novu. Jedini način da se ovo zaustavi je taj da naiđe na granicu koju neće savladati. Ovo naravno nije lako ali će se pre ili kasnije dogoditi. Mislim da bi ste podizanjem kredita napravili veliku grešku. Jednostavno joj morate postaviti grnicu. Napravite strateški plan, recimo kuda i kako da se sklonite kada njeno navaljivanje počne. Moramo biti maštoviti i vrlo agilni ako žalimo da dobijemo bitku. Pokušajte sve da shvatite kao igru i kao izazov. Nadmudrite je. Pokažite da ni vi niste mačiji kašalj, ona upravo to od vas traži. Stavite joj do zanja da se zaista ovaj put ne šalite. Ljutnju koja se u vama gomila iskoritite na taj način što će te napraviti ratni plan kako da neutrališete njeno osnovno oružnje, njen pritisak. Morate biti rešeni i morate izdržati njen bes i očaj (imajte u vidu da je u pitanju manipulacija i da povlađivanjem radite vrlo lošu stvar za svoje dete). Sažaljenje i nesposbnost da se jednostavno sklonimo izvan domašaja i tako onemogućimo da nas matretiraju obično je ono na čemu padnemo. Nismo spremi da se ozbiljno borimo. Lakše je popustiti ijako na kraju sve to izađe mnogo skuplje.
Osnovna tema adolescencije je separacija. Adolescent na ovaj ili onaj način pokušata da se odvoju od nas, da se razlikuje, da oseti svoju moć. Naličje narastajuće potrebe za nezavisnošću je upravo zavisnost. Adolescent bi da bude nezavist tamo gde njemu to odgovara, a da ostane zavistan opet tamo gde mu odgovara. Obično smo skloni da negujemo zavisnost kod svoje dece i srce nam se cepa kada moramo da ih frustriramo granicom. Pomerejući granicu sve dalje i dalje vaša ćerka možda traga za mestom gde će te konačno iznevertiti njenu zavisnost, gde će te je konačno ostaviti samu sa njenim projekcijama i razočarenjima, gde će te joj konačno omogućiti da se sretne sa sobom. Ona vam time pomaže da joj pomognete da napravi sledeći veliki korak u procesu separacije (odrastanja), tj. da se konačno rodi kao odraslo biće, biće koje je izašlo iz materice i iskusilo bol rađanja i ogrničenja životom u realnom svetu. Kao i svaki porođaj ni ovaj psihološki nije lak i može biti prilično bolan. Dužni ste kao roditelj da u ima ljubavi izdržite svoj deo tog bola.
Ono, dakle, što će vas podržati da za svoje dete izdržite i ono najstrašnije, to je upravo, mada paradokslano, ljubav. ljubav je ta koja nam daje nadljudsku snagu na teškim mestima kao što je ovo. Kada vam bude teško, setite se da morate istrajati u ime ljubevi prema svom detetu. Ako ne istrajete na novom stavu po pitnju ograničenja njenog ponašanja, na kraju vam se može desiti da je zaista izbacite iz kuće.
S poštovanjem, Nikola