asked 11 years ago Dobar dan!Imam osmogodišnjaka iz prvog braka koji je oduvijek jako znatiželjan,svugdje se stvori,sve ga interesira,jako je brbljav,svestran i učiteljica kaže inteligentan.Stvar je u tome da očito nemam autoritet jer mu sve moram ponoviti par puta,nikada me ne posluša od prve.Dosta ćesto vrijeme provodi s bakom koja mu,naravno,dopušta dosta stvari,ali po meni sve je to u granicama,ništa zabrinjavajuće.Sada sam u drugom braku,u kući živimo moj muž,njegova kčer(12) iz prvog braka,ja,moj sin(8) i zajednička beba(4mj).Dosta ćesto mi muž govori kako mom sinu nedostaje stega,odgoj,da je neposlušan.Inače,sve u svemu,svi se dobro slažemo,djeca su odlično prihvatila nas i njegova kčer i moj sin,ali ponekad je on stvarno nemoguć pa se svađam s mužem.Jasno mi je da je on još dosta mali,a njegova kčer je već cura u pubertetu i naravno da joj on ponekad ide na živce,znam po sebi kako sam bila dosadna svom bratu kad sam bila u njegovim godinama.Kako da ga ipak malo stegnem,tako da barem ima neki strah od mene,da shvati da sam ja njemu gazda,a da ne može sve biti baš po njegovom i zanima me da li je to kod nas veliki problem jer me strah da se kasnije to ne raspusti pa ga neću moći poloviti kad jednom bude u pubertetu.Ili je još uvijek samo razigrano dijete i da ćekam da jednostavno odraste i da ga odgajam kao i do sada?Hvala!
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
Vaš sin je svakako još uvek razigrano, radoznalo dete i to je divno i tako treba i da bude. To što vas ne posluša od prve nije neuobičajno i meni ne deluje kao neki ozbiljan problem, naročito ako uskoro ipak posluša. Raznim drugim istupima, ako ih ima, on bi se mogao praviti važan i privlačiti pažnju, naročito u složenoj dinamici vaše porodice i kada je vaša pažnja uglavnom okupirana bebom.
Da li njemu nedostaje granice teško je reći jer Vi niste naveli ni jedan konkretan primer gde bi se to jasno videlo. Ipak, načelno deca traže granicu, to ja njihov posao odrastanja. Zato je možda dobro da razmotrite gde vam to on konkretno smeta i na koji način. Onda možete razgovarati sa njim i predočiti mu koja ponašanja ne želite da tilerišete i zašto. Ako to činite onda morate biti spremni da budete relativno istrajni. Dobro je da postoji jasna i lako sprovodljiva kazna za takva ponašanja. Na primer, ako igraš igrice duže do sat vremena u kontinuitetu i ako odbijaš da poslušaš kada te zamolim da prekineš, uzeću ti kabl od kompjutera i nećeš ga dobiti ceo dan. Takođe je važno da postoji jasna nagrada za željena ponašanja. Pohvala je čudesn eliksir u vaspitanju.
Naravno za sve što mu oduzmete nešto mu morate dati. Veoma je važno da što više vremena provodi napolju i u kontektu sa vršljacima. Dete ne može sedeti u kući besposleno i biti mirno. Angažujte ga, uključite ga, neka vam pomaže ako već niste u mogućnosti da mu pružite dovoljno “luftiranja”.
Po onome što ste opisali mislim da je on dete kod koga se može dosta postići razgovorom. Razgovarajte sa njim o svim pitanjima koja ima. U velikoj i novoj porodici, narpčito pored bebe, on je moža pomalo u opasnosti da se oseti zapostavljenim. Možete ponekad ležati sa njim u krevetu i postvljai mu brojna pitanja i odgovarati na njegova (to može biti u formi igre koja se zove pitaj me da te pitam; jedno pitanje postavlja rodtelj a onda jedno pitanje postavlja dete i tako u krug). Pričajte mu o svom životu, o svom detinjstvu, deca vole takve priče. Pričaje o tome šta oseća prema novom tati, šta voli, šta mu se ne sviđa, šta oseća prema sesti, šta prema bebi. Nemojhte mu držati lekcije, jednostavo se interesujte za ono što se u njemu dešava i pričajte mu o životu nepretenciozno. Ako ovo prihati rado onda je to pun pogodak.
Autoritet počiva na kvalitetnom odnosu, odnosu u kome uspevamo da se razmenimo. Nažalost savremeni način života je takav da često nemamo vremena za ove dragocene trenutke. Oni si ipak podrška da koritimo svoju snagu i budemo i strogu kada zatreba.
Ono što mi je iz vašeg pisma ostalo nejasno, to je zašto suprug vama prigovara umesto da se sem, kao očinska figura postavi na takav način da koriguje dečakovo ponašanje sojim autoriteom? Čega se plaši? Zašto ne koriti snagu svoje pozicije i svoje uloge? Dečaku je potrebna očinska figura i prirodno je da otac (ili onaj ko se nalazi u toj ulozi) ima više autoriteta pa da dete od njega pomalo i zazire. Na vašem mestu ja bih gledao kako da podržim supruga da koriti svoju poziciju, kako za dalju gradnju odnosa tako i za postavljanje granica detetu.
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Puno Vam hvala,na odgovoru!Nije Vam jasno zašto muž ne preuzme očinsku ulogu.Rekao je da on ne može njemu biti otac jer oca ima i rekao je da će mi pomoći u svemu u vezi njega i da je on njemu prijatelj,ali ne može mu biti tata.Ne znam,jednostavno meni ostavio je ostavio da ga odgajam,a ja i sama vidim kad mu on nešto kaže da ga bolje posluša nego mene i ima neki određeni strah prema njemu.Ne znam,on dugo nije vidio svoju kčer,nije bio kad je odrastala,radi vani pa ga puno vremena nema i mislim da on ne zna što znači odgojiti dijete.Nema konkretnog primjera kad sin ne posluša,najviše me smeta što toliko priča,sve što misli to i kaže i to je ponekad zamorno i dosadno i rekla sam mu već da ne mora sve govoriti da će postati dosadan prijateljima,neće se htjeti družiti s njim jer nitko ne voli dosadne i naporne ljude.Ali opet kao da se ne zna kontrolirati,i dalje sve priča.