Poštovana,

Sinptomima nas psiha poziva da se u većoj meri posvetimo sebi. Tu ste potpuno u pravu. Nažalost na te se pozive obično odazivamo tek kad više nemamo kud.

Ljubomora i opsesivna potreba za kontrolom drugih u svoj osnovi obično imaju bazičnu nesigrunost. Ova nesigurnost može da bude u vezi sa iskustvima iz naše dalje ili bliže lične istorije. Na svoje načina psiha pamti i zadržava traumetična iskustva. Na primer to se događa ako smo se osećali napušteno i ugroženo, ako su drugi iz naših života odlazili, ako smo se u detinjstvu na neki način osećali zapostavljeno, ako smo pretrpeli veliki emotivni gubitak, čak i ako se u istroji naših rodtelja ili nekog od naših predaka dešavalo nešto slično. Tada je važno da se ovim iskustvima vratimo, da ih ugledamo, priznamo, uvažimo i nađemo načina da u njih unesemo ljubavi, da se na tim mestima izmirujemo sa samima sobom, sa drugima, sa svetom.

Snažna traumtaična iskustva i velike emotive gubitke psiha tumači kao opasne po život. Kada nas bilo šta, nestvenso, podseti na opasnost od gubitka mi se osećamo životno ugroženi. Ovaj strah prekrije naš doživalj samostalnosti i nazevisnosti, našu ukorenjenost u sopstvenom biću, u prirodi, u božanskom. Sinptomi nas na ovaj način pozivaju da ponovo tražimo put natrag sebi i svojim izvorima. Kontakt sa unutrašnim izvorom života daje nam hrabrost da budemo tu, sa drugima, uprkos riziku, da verujemo u sebe, u druge, u odnos.

U svojoj osnovi ljubomora je nastojanje da sačuvamo ono što imamo i što nam je izuzetno vredno. Tražeći načina da se kroz ljubav povežemo sa verom čuvamo ljuabv koju imamo.

Najzad ljubomora je u vezi sa našom nevinom nadom u idealan odnos. Ljubav ili bar neki njeni likovi u vezi su sa našom željom da se predamo bez ostatka i tako u drugome konačno nađemo dom, utehu, spas od nas samih. Iako idealizacija koja je u vezi s ljubavlju ima svoj smisao u životu, važno je tragati i za suprtnom tačkom naše psihe, tečkom koja bi joj dala ravnotežnu i postojanost. Paradokslano ova tačka moža se nalazi upravo u svesnosti o realnosti da idelna ljubav i mesto krajnjeg utočišta ne postoji (barem ne na zemlji), te da nije drugi taj koji realno ima moć da nam da ili oduzme utočište, sreću, životni smisao, da nije drugi taj od koga smo istinski zavisni. Ovakvo preuzimanje odgovornosti za sebe hrani veru u druge.

S poštovanjem, Nikola

Postovani Nikola,

Puno Vam hvala na odgovoru! Na neki nacin umiruje me citanje Vaseg odgovora iznova i iznova. Imam jedno pod pitanje. Da li mislite da mi odgovarajuca psihoterapija moze pomoci da zaista pronadjem put nazad u sebe? Inace pokusavam da radim sve sto ste naveli, ali i najmanje odstupanje ili moj iskrivljen dozivljaj nekog dogadjaja me vraca na pocetak i ja se iznova i iznova unistavam analiziranjem dogadjaja i trazenjem pogresnih postupaka partnera kako bih sebi dokazala kako su moja ljubomora i paranoja opravdane. 🙁 Da li bi uopste vredelo da se nekome obratim za pomoc?
Unapred zahvalana!
Pozdrav

Hvala i vama na lepom prijemu.

Psihoterapija svakako može biti značajna podrška ovim složenim procesima. Dobili bi ste nekog ko bi brinuo o vama i u svom traganju i suočavanju ne bi ste bili sami. Na raspolaganju bi vam stajo neko ko je obučen za bivanje u toj vrsti traganja.

Kako psihoterapija ne leči samo tehnikama već i odnosom, kreiranje jednog intimnog, sigurnog odnosa svakako bi vam moglo pomoći da na neposredan način testirate i jačate svoje poverenje u intimni odnos. Tokom terapijskog odnosa naši uobičajni obrasci se s vremenom pojavljuju u samom tom odnosu (fenomen poznat kao transfer) i pružaju nam mogućnost da ih prorađujemo na licu mesta, da tako kažem.

Imajte, međutim, u vidu da psihoterapija nije ni brz ni jednostavan proces.

Pozdrav! Nikola

Postovanje, ja takodje imam problem sa ljubomorom i kontrolom i isla sam kod psihologa na razgovore. Pomogao mi je u smislu da nemam vise napade besa i da u tom trenutku mogu da se zapitam zbog cega ta neka situacija stvara bes u meni. U meni se pojavila ljubomora i depresija nakon gubitka deteta u 7 mesecu trudnoce tada sam se ugojila i smatram da je to kljuc da se taj problem koji je ocigledno dugo bio u meni jos vise probudi. Zanimalo me gde je sa kim sta radi sta gleda.. Najvise mi je stvarao strah od pomisli da ce da gleda druge zene i umisljala sam stvari i verovala da cu kada smtsam resiti problem. Medjutim smrsala sam i izgledam brutalno bar on tako kaze i hvali moj izgled iako je on muskarac koji je imao samo par kratkih veza pre mene i prekidao ih zbog ljubomore ja sam prva u koju se zaljubio i u braku smo 2 godine.. Kako je vreme prolazilo i svadje bile sve cesce i gore tako sam dosla do nekog nacina resenja. S’obzirom da sam hriscanka nadu istinsku ljubav, brigu, mir i odmor pronasla sam u Bozjoj ljubavi. I shvatila sam da to osecanje koje sam imala je djavolja klopka jer on zeli da zivimo i verujemo u tu laz koju nam servira a istina nas oslobadja a to je Bozja ljubav. Molim se svaki dan i sa autoritetom hriscana svezujem u ime Isusa Hrista zlog duha depresije, lazi, besa, obmane itd.. I to mi pomaze iako je potrebno mnogo vremena da se problem resi iz korena. Bila opterecena izgledima drugih zena i pornografije koja nam se nudi svakodnevno kroz muziku filmove.. Iako to mog supruga ne zanima djavo me je ubedjivao da ga zanima i to je kvarilo nas odnos i djavo mi je kroz strah i nesugornost krao svaki srecan dan mog zivota i braka. Sa druge strane drago mi je da postoji ovaj sajt i zanima me i vase misljenje o ovome. Pomaze mi sto znam i verujem da nam Bog nikada nece zadati bol koju necemo moci da podnesemo i da on ima resenje za sve nase probleme. Ohrabruje me i recrnica Nika Vujicica ” strah je veci invaliditet nego nemati ruke i noge” nada i resenje postoji upoznati pravu i vecnu istinsku Bozju ljubav. Alpha kurs koji se odrzava u Novom Sadu krajem avgusta u Protestantskoj Hriscankoj zajednici. Pozdrav

Poštovana,

Stara mudrost kaže da Bog pomaže onima koji prvo sami sebi pomažu. Podržao bih vas da nastvite sa psihoterapijom (molim vas napravite razliku između psiholoiga i psihoteraputa, to nije isto), tj. da nastvite da upoznajete i sakupljate svoj unutrašnji svet.

Vodite računa i o tome da sama religioznost nažalost nije dovoljna. U ime hrišćanstva na primer počinjeni su mnogi zločini kroz istoriju. Ljudi su skloni da autoritet boga nalepe na sopstvenu rigidnost iza koje se krije nesigurnost i da onda prema sebi i drugima imaju nerealna očekivanja kao i da stvari shvataju previše kruto a svet i život praviše crno-belo.

Što se ljubomore tiče, ono najbitnije već sam napisao u prethodnom odgovoru pa se sada nebih ponavaljao.

S poštovanjem,
Nikola