asked 11 years ago mislim da nesto nije uredu samnom!
imala sam mnogo avantura, jednu dugu vezu od 6 god, sa starijim i ozenjenim..posle toga sledile su avanture sa drugima, i ja sam svaki put pokusala da volim vezem se, ali nije uspevalo, kao da nisam nikada bila dovoljno dobra za vezu, za ostvarivanje neceg vise nego avanture. Stalno sam trazila nekoga ko ce da me voli, da ne budem sama da budem voljena.onda sam naisla na decka sa kojim sam do juce bila god,u vezi.On je musliman, ljubomoran, pun nepoverenja, stalno me proveravao , kontrolisao, branio neke stvari, jer kako on kaze meni je u prirodi da flertujem sa drugima, i jesam to radila ali ne znam zasto, znam da ga volim..ali uvek me je nesto vuklo na pogresnu stranu.Nisam ga nikada prevarila.On me je ostavio, ja ne znam zasto..i opet neuspeh! Svaki pokusaj da uspem propadne, i uvek imam osecaj da sam ja kriva! Da sve unistim, da teram od sebe ljubav, ne znam kako to i zasto i da li to radim! Izgubljena sam, strah me je da necu moci dalje! Ponizavala sam se molila ga da me ne ostavi, ne znam ni zasto sam to uradila, pogazila ponos, kojeg mozda ni nemam! Bojim se da sam emotivno bolesna, i da imam neki psihicki pronlem kojeg nisam svesna.Ne znam ko sam , sta zelim, sta cu raditi, koja mi je buducnost!!??Imam 26 god.Bojim se kako cu sama! Radim na cruzerima brodu, tamo je sve neiskreno i tuzno, a tamo provodim 6mesc.u godini.
strah me je od aerodroma, od putovanja , a milion puta sam isla svuda sama, a sada se bojim da sam bez njega izgubljena, strah me je biti i budna jer mislim na njega, imam psihicko emotivni problem, i uvek se borim sama sa sobom, i uvek ja upropastim sve.Zelim da se promenim da , ali uvek posustanem,uvek posustanem i uvek izgubim na kraju! na rubu sam ocaja! ne znam sta da radim
..ako mozete dajte mi neki savet
molim vas
unapred hvala
Milana
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana Milana,
Izvinjavam se što ste čekali odgovor duže nego što je to predviđeno.
Patnja koju trenutno osećate, a koja je posledica emotivnog gubitka koji ste pretrpeli, pokazuje da ste bili u stanju da se emotivno vežete. Mislim da je to, samo po sebi, veoma važno. Nažalost ova divna spoznaja praćena je sada negativnim iskustvom, osećanjem krivice i žalovanjem. Budite svesni da ste pretrpeli gubitak i da je normalno i prirodno da sada prolazite korz fazu žalovanja. Iako žalovanje nije prijatno ono je neophodno i mislim da je važno da date sebi vremena da se u sebi oprostite od osobe koju ste voleli. Normalno je i da se tu javljaju osećanja ljutnje i krivice. Najbolje je zaposliti sebe nečim makar i na silu i provoditi vreme sa prijateljima.
Koliko god da vam je teško, možda je dobro što vas je ovo iskustvo nateralo da se preispitujete, razmišljate o sebi, da se bavite sobom, da tragate. Želim od sveg srca da vas podržim da nađete načina da radite na sebi, možda korz psihoterapiju kada niste na kruzeru (mada sad ima terapeuta koji rade i preko skajpa), kroz razgovore sa prijateljima, kroz čitanje knjiga koje se bave tematikom ljubavi, možda kroz pisanje ili neki drugi kreativni čin.
Kada imamo ljubanih problema ili osećamo da nismo realizovani na tom planu, ponekad nam se čini da se svi oko nas vole bez ikakvih prepreka, uživaju beskrajno u toj najvećoj blagodeti, a samo smo mi osuđeni na samoću. To međutim nije ni izdaleka tako. Relativna realizacija na emotivnom planu pre je izuzetak nego pravilo. Sfera ljubavi je čudna i nimalo jednostavna zemlja koja od nas zahteva da polako i strpljivo gradimo svoj put, da prolazimo koroz iskušenja, da ponekad patimo. Sveti gral idealne ljubavi za kojim svi toliko čeznemo ne postoji. Traganje za ljubavlju je kao proces traženja životnog smisla, ispitaivanja sebe i traganja za sobom. Partnerski onos podrazumeva i negativne a ne samo pozitivne emocije.
Ponekad je deo problema i to što se zapravo osećamo slabo realizovani i na drugim životnim poljima, pa mislimo da je sve do ljubavi i očajni smo ako nam ne polazi za rukom da se realizujemo na tom planu. Ja taj sindrom zovem “samo da mi je to i to”.
Nažalost nema brzog i kratkog recepta uspeh i sreću. Ono što nam je potrebo to je da se polako suočavamo sa svojim nezadovoljstvom i nastojimo da razumeto koji su to unutrašnji, nesveni mehanizmi koji nas možda blokiraju. Ovi mehanizmi ponekad su u vezi sa lošim iskustvima iz naše prošlosti i odrastanja. Ponekad na primer otkrijemo da negde duboko u sebi osećamo kao ne zaslužujemo da budemo voljeni i srećni iako bi s druge strane sve dali da u tome uspemo. Rastemo, a nismo okruženi samo ljubavlju, već i svim onim drugim. Vraćanje eventualnim negativnim iskustvima koja su ponekad u nama zarobljena predstavlja put povezivanja sa sobom. Na ovaj način oslobađa se nova energija i mi učimo da darujemo sebe ljubavlju i verom baš na onim mestima gde smo bili najviše povređeni. Psihoterapija poseduje mnoge metode i tehinke da se ovakav pokret duše izvodi (u titanju je proces koji traži dosta vremena a Vi ste mlada osoba i vreme je pred vama), ali ja lično verujem da naša psiha ima kapacitet da sama sebi kleše put korz ovakav proces, ako mu se zaista posvetimo na neke naše načine.
S poštovanjem , Nikola