Draga Ana,

Ne znam koliko imate godina, i nisam razumela da li ste se rastali ili je rastajanje u toku. Bilo kako bilo, na zalost kraj emotivne veze je uvek tezak. Kao i za svaki zavrsetak potrebno je vreme da se odtuguje da bi gubitak(u ovom slucaju gubitak partnera, nekoga ko vam je oslonac, gubitak zajednickih planova, jedne ideje za koju ste se borili) bio prihvacen i da bi ste mogli da nastavite dalje. Suze i lupanje srca su sastavni deo procesa tugovanja, kao i osecaj da Vam se izmaklo tlo pod nogama i da ne znate ni kako ni kuda dalje. Ja pretpostavljam da ste mladi, i zavrseci, tugovanje, sastanci, rastanci su sastavi deo zivota i nece Vam ovo iskustvo biti jedino i poslednje. ONo sto ce Vam doneti(pored ostalog)je iskustvo i saznanje da mozete bez voljene osobe i da mozete uvek nastaviti dalje. Za to je potrebno vreme da uvidite (i prirodno dolazi sazrevanjem tacnije s godinama).Ukoliko Vam je u procesu u kom ste potrebna pomoc i podrska mi smo tu.
Pozdrav

Ana, i sama sam prosla kroz slicno iskustvo, i upravo je onako kako kaze Brankica. Mora da se odtuguje i tek se onda prihvati i nastavi dalje. Pozdrav timu!

Draga Ana,
i ja bih htela da se ubacim i da se slozim sa svim napred recenim.I sama sam dvaput prosla kroz isto sto i ti sada,s tim sto je prvi put bilo mnogo teze,bila sam mnogo mladja,i nisam verovala da cu opet doziveti tako jaka osecanja.Ali,zivot me je demantovao,sledeci put je sve bilo jos jace,lepse,zrelije.
Tuga kroz koju prolazis je sasvim normalna stvar,i proci ce.Najvanije je da si se suocila sa time da tvoja veza ne valja.Meni je upravo najtezi momenat bio kada sam sama sebi priznala da “ne ide” i da je dosao kraj.Ali,sam taj trenutak priznanja bio je i izvesno otreznjenje,pa cak i olaksanje u neku ruku.Kao da mi je pao kamen sa srca,jer sam sebi u lice rekla nesto sto sam do tad potiskivala.
Ono sto bih ti ja iz sopstvenog iskustva savetovala je da razmisljas samo o lepim stvarima,da ne gledas u proslost,da se ne kajes niti preispitujes,barem ne previse.Ide leto,planiraj more.Kad se otvoris ka zivotu i on ce ti doneti samo lepe stvari.
Veliki pozdrav i sve najbolje!

Draga Ana,

Kao što je koleginica Brankica već naglasila, rastanci su jedan od čestih ishoda partnerskih odnosa. Bez obzira na to koliko smo se puta rastajali od bivših partnera, svaki rastanak je težak i na njega se ne možemo pripremiti. Ono što vi doživljavate potvrda je da je u vama postojala jaka emocija koju ste osećali prema osobi sa kojom ste bili u vezi. Dozvolite sebi da vas dotakne tuga zbog kraja koji je blizu, ili se već dogodio i postanite svesni dubine tog osećanja. Tek kada u potpunosti prihvatite tugu bez potrebe da joj se opirete, moći ćete da razlaz prebolite i otvorite se i za neka druga osećanja. Bol koji nastaje usled odvajanja od onog koga smo voleli (ili još uvek volimo) nastaje usled rušenja ideja o „srećnom kraju“ u koje verujemo još iz detinjstva, a sa svakim novim zaljubljivanjem ih potvrđujemo. Koliko je ova želja snažna i koliko postoji u nama dokaz je što ćete se ponovo zaljubiti, kada vaše biće integriše tugu koju sada osećate i ponovo postane spremno za nekog novog.
Dakle, nastavite dalje tako što ćete odati poštu onome što ste za ove četiri godine izgradili i prihvatite tugu u sebi kao deo koji mora da postoji, dozvolite sebi da vam bude teško. Ukoliko možete, na ovom putu potražite podršku u drugim ljudima, životu, umetnosti, spiritualnom…Podržite sebe jer kada tuga prođe osetićete koliko vas je ovo iskustvo izmenilo i koliko ste zaista porasli! Veliki pozdrav!
Bojana Jovanovic [url=http://www.psiho.slavisa.us/saradnici.html](Psihoterapeut tim)[/url]